Борис Степанов

Доналд Трамп, кандидат за председника САД, милијардер, својим бирачима обећава  да ће им вратити „амерички сан“ који су им  убили Барак Обама, и пре њега Џорџ Буш и Бил Клинтон. Тим пре, што клан два Буша и Клинтонови поново покушава да се пробије у Белу кућу. Рејтинг екстравагантног Трампа је последњих дана полетео увис и сада он свог републиканског колегу Џеба Буша превазилази два пута. Трампова јака страна није само у његовом финансијском стању, он, за разлику од госпође Хилари Клинтон која сања да постане „велика домаћица“ Беле куће, не треба да размишља о финансијској страни „политичког бизниса“.

Трамп је више пута говорио да су стару елиту Бушових и Кенедијевих одавно оптеретили клијенти, који ће диктирати правила игре и понашања. У САД сви знају да иза породица Буш и Клинтон све време стоје врло јаке лобистичке групе. Оне су им куповале „улазницу“ у  Белу кућу, а затим су „враћали“ уложене стотине милиона, и то уз огромну добит. Трампу спонзори уопште не требају, он све плаћа сам, и о томе на сусретима са бирачима отворено говори. Американце привлаче и спољнополитичка гледишта господина Трампа. Јер, Обама и његови претходници су започели много конфликата по читавом свету, које плаћају обични порески обвезници, тако да у „америчком царству“ нешто треба да се промени.

Код Трампа је све прагматично – потребан је договор, а не наметање свету да мора да прихвати америчке процене и америчке вредности. Данас то наметање испада прескупо, стално морају да се доштампавају нови долари, а тиме се државни дуг повећава до астрономских вредности. „Доларски мехур од сапунице“ ће пући – ако не данас, оно сутра.

У сваком случају се само на ратовима и политичким марифетлуцима не може опстати. Трамп је убеђен да је америчка политичка елита одавно изгубила осећај за меру. А он лично – он је борац, падао је, извлачио се и градио своје небодере. По Америци их има свуда. И на сваком се сија његово презиме, исписано огромним словима. И још једна важна особина – увек је говори, а  и данас говори онако како мисли. А то се обичним људима, који су се уморили од председничких изјава, које за њих пишу „златна пера“, и то за огромне хонораре, баш допада. Трампу не треба нико да пише, он ће сам да говори, и то у своје име. Осетиће се у финансијама! Да напоменем да данас у Америци скоро нико не помиње ни Хилари Клинтон, ни Џеба Буша. Једноставно их заборављају. Али сви размишљају о Доналду Трампу. Шта уколико он стварно победи? У Америци је постојао један Роналд Реган. Можда би могло да се догоди да се 2016. у Белој кући нађе и екстравагантни и прагматични Доналд Трамп.  То ће нам показати време.

11 гласовa