Британски министар спољних послова Филип Хемонд, поводом годишњице повратка Крима у састав Русије, оштро осуђује Русију за „кршење међународног права“, „нарушавање територијалног интегритета“ друге државе, „насилно мењање граница“, итд. И поручује да Русија „мора“ да врати Крим Украјини.

Командант НАТО у Европи, амерички генерал Филип Бридлав се, пак, жали: „Видимо да се против Украјине користе дипломатска средства, као и информативна, војна и економска“.

Два Филипа, наравно, желе да убеде своју публику да Русија ради све оно што мирољубива и смерна Британија, Америка, Немачка, НАТО,  ЕУ – иначе никада не би. Зар они, разбијачи Југославије, Ирака, Либије, незасити бомбардери Авганистана, зар они који дневно убијају цивиле својим беспилотним летилицама као у видео игрицама? Зар они који засипају државе забрањеним касетним бомбама и осиромашеним уранијумом? Зар они да згазе мрава или сломе гранчицу? Они?

„Шок“ западних званичника подсећа на капетана Реноа из филма „Казабланка“, који је, тражећи било какав изговор да затвори Риков кафе по захтеву нациста, узвикнуо да је „шокиран, шокиран“ сазнањем да се код Рика дозвољава коцкање, да би му, који трен касније, један од конобара донео његов коцкарски добитак за тај дан, који је Рено задовољно прихватио.

Чак и да је Русија крива за оно зашта је оптужују – а наравно да није – најбоље што би Филипи могли да ураде је да бар смерно ћуте. Јер, чак и у њиховој верзији, Русија је само учинила, и то на једном месту, оно што они отворено и константно чине откако је пао Берлински зид (о старим колонијалним греховима непотребно је и причати).

Али онда они не би били то што јесу.

8 гласовa