Бранко Павловић

Из Америке све чешће стижу анализе да санкције Русији нису дале жељене резултате, а званичне САД говоре о могућности скоријег успостављања нормалних односа и укидању санкција.

Истовремено, због санкција и пада цене нафте и гаса Русија је у првом кварталу ове године забележила пад привредне активности од 1,9%. Како је ове ефекте Русија могла да ублажи сада остављам по страни.

Према томе, економски напад на суверенитет Русије је дао резултате. Зашто су онда Американци незадовољни?

Зато што се реализација војног прогама Русије наставља несметаном брзином и обимом. Надали су се да ће ударац бити такав да ће Русија морати, или да одложи модернизацију своје војске, или да смањи обим те модернизације. Ништа од тога се није догодило. Од било ког облика штедње су војни програми изузети у целини. Поред тога непрекидно се води рачуна да се све одвија по плану и за те потребе је обезбеђена додатна логистика.

Сада Американци иду другом тактиком, са истим циљем – да се одложи модернизација руске армије. Стварају привид да никаква радикална одрицања грађана Русије нису ни потребна, а огромно улагање у нову војну технологију то свакако јесте, јер ће се, ево колико сутра, већ све вратити у нормалу. Према искуству које имамо са великом вероватноћом се може предвидети да ће се на унутрашњој сцени Русије јавити разни стручњаци са предлозима да се војни буџет ипак смањи како би се повећала потрошња становништва и тиме постигао „толико жељени“ привредни раст.

Невоља тог и таквог америчког приступа је у томе што, када их једном „прочитате“, онда им се љубазно смешкате, активно учествујете у свим предлозима нормализације односа, а у исто време се упорно се наоружавате како би и најлуђем стратегу Пентагона било јасно да је сваки напад раван самоубиству, а у себи мислите: „вук длаку мења, али ћуд не“.

13 гласa