Борис Степанов

Доналд Трамп је од почетка свог рада у Белој кући више пута изјављивао да Немачка на америчком тржишту ужива превише привилегија. Закључак је једноставан: било би добро да се оне смање. Пре свега другог- извоз аутомобила. Јер Берлин већ неколико деценија живи захваљујући својој аутомобилској индустрији и одлично схвата да са САД треба да се договара. И то не само по економским, већ и по политичким питањима. Трамп хоће од Меркелове да добије и оно што Немачка дугује НАТО-у. Свима је одавно јасно да ће нова администрација Беле куће чврсто захтевати да све чланице Алијансе морају да у касу Алијансе уносе по 2% БДП-а.

То су нова правила игре у Вашингтону који нема намеру да одржава Алијансу само својим улагањима. Реко би се да су европске престонице за то сазнале, и сада траже новац како би вратили оно што су остали дужни. Могуће је да ће се Вашингтон сложити да мало причека. Најважније је да и богате, и сиромашне земље – чланице Алијансе схвате да од сада трошкови за одбрану морају да се у буџет уносе на време, а не да се троше за социјалне потребе, културу и тако даље. На томе ће морати да се приштеди. Генерални секретар алијансе НАТО Јенс Столтенберг ће до краја свог мандата морати да се врти као бели миш у точку. Неће се свима допасти да играју уз музику која стиже са друге стране океана. Али неке друге музике, на жалост, нити има, нити ће је бити. Одавно се зна: музику наручује онај ко је плати. Рекло би се да су у Берлину то схватили. Ако ништа друго – госпођа Меркел јесте, а она треба до септембра да што више подиже свој рејтинг јер ће у супротном Вашингтон да типује на Мартина Шулца који машта да постане нови немачки канцелар.

6 гласовa