Борис Степанов

Клима се у арктичком региону планете мења четири пута брже него што су научници прорачунали. Најопасније је што то прети избацивањем у атмосферу огромних количина угљендиоксида који је досадашња вечита велика хладноћа задржавала. Али на појединим местима се температура већ повећала за преко три степена. То је посебну узнемиреност изазвало на Гренланду, на коме је недавно откривена једна од старих база Сједињених Америчких Држава, у којој је Пентагон иза себе оставио огромну количину хемикалија и радиоактивног отпада. Судећи по свему, Американци немају намеру да уклоне своје „отровне материје“. Данци од својих власти захтевају да оне натерају Вашингтон, који је „наследио“ „здравих“ 55 хектара северног Гренланда, да направи ред на територији бивше базе Camp Century.

Влада Данске већ месецима изучава правну основу, али она не улива оптимизам. Једноставно – за такве случајеве нема заједничких правила. Треба се договарати, али ће бити врло тешко да се чак и преко међународне арбитраже реши са Белом кућом неки такав спор. Копенхаген се нашао у непријатној ситуацији, јер – ко би знао да ће лед одједном да почне да се топи таквом брзином и да ће се открити комплетна „отровна прича“ са атомским реактором који је, истина, одавно пребачен где треба, али је отпад остао. Отпад је закопан на 8 метара дубине, али је Сунце грејало тако да је тајна постала – јавна.

И то страшна и кошмарна јава. Шта више, мало је што ће да настрада екологија Гренланда, али атомски отпаци могу да доспеју у океан, а то би убило све живо на хиљаде километара унаоколо. У Вашингтону се цинично прича: „Ви сте нас сами позвали – сада сами отпетљавајте“. Почетком 60-х година Данска није могла ништа да учини. САД су се увек понашале као домаћини у НАТО-у – наређења су стизала из Пентагона, а у Копенхагену се наређење прихватало само уз „Разумем!“. И још, ако би се одједном десило чудо, мада је то чак немогуће и замислити, да САД натерају себе да очисте своју бившу базу Camp Century, на то ће отићи десетине година. А затим ће прича почети да се котрља као лавина. Могу да се присете Вијетнама у коме су остале хиљаде тона „Ејџент оранџа“, Тајвана где су изгубили четири упаљача за нуклеарне бојеве главе. А то још није ни делић онога, за шта је јавност случајно сазнала. А колико је тога што је и даље тајна?

8 гласовa