Драган Милашиновић

Нема сумње да ће још једно поље судара ЕУ и Русије бити ситуација око хрватског “Агрокора” привредног гиганта на стакленим ногама, где се политика и економија преплићу тако да је немогуће утврдити где се једно завршава, а друго почиње. И шта из чега извире.

Да се подсетимо. Највећи произвођач и дистрибутер хране и прехрамбених производа у Југоисточној Европи, Агрокор, је након Ине, највећа хрватска компанија која запошљава преко 60.000 људи у Хрватској, Србији, Словенији, БиХ и Мађарској и има годишњу продају од цца 6,5 милијарди евра(1), а у годишњем БДП-у Хрватске учествује чак са 15 %.(2) Њен власник, Ивица Тодорић, један је од хрватских “државних тајкуна”, што значи да његово експресно ширење по региону није само последица агресивне, па самим тим и рискантне, пословне политике већ и много озбиљнијих игара које укључују политичке, геостратешке, корпоративне, безбедносне и друге интересе. Њега није створио само Туђманов ХДЗ-овски режим (био је велики пријатељ породице Туђман и бившег хрватског премијера Никице Валентића), већ и немачка Дојч банка која је дуго пратила и финансирала његов раст, свакако не без разлога.

Али, Немци су у неком тренутку одустали, вероватно пратећи економске показатеље, а ушли су Руси, пре свега преко Сбербанке. Први озбиљан финансијски аранжман направљен је 2014. године када је потписан уговор о кредитирању Агрокора од 600 милиона евра, да би 2016. прво било одобрено додатних 350 милиона евра, а затим, исте године, на Међународном економском форуму у Санкт Петербургу, Сбербанка и Агрогор потписују Меморандум о разумевању уз објаву новог синдицираног дугорочног зајма од 600 милона евра.

Да ли је у томе било руске политике? Могуће, јер Сбербанка није биљка без корена, већ финансијска институција у којој руска држава има удела, али нема озбиљних доказа који би то потврђивали.

Иначе, проблеми у пословању Агрокора започели су куповином словеначког Меркатора, 2014. године, што је био, пре свега, политички налог Тодорићу, како би се спречило да банкротирани словеначки трговински ланац купе српски тајкуни. Но, како је мачку много говеђа глава, кола су кренула низбрдо.

Када је постало јасно да Агрокор не може редовно сервисирати обавезе и да се укупан дуг попео на преко пет милијарди евра, а однос удела дуга и новчаног прилива нарастао на 7:1, уместо максимално толерантних 4:1, кредитори, па и Сбербанка, су кренули у наплату.

Тада су се из Хрватске и из ЕУ зачуле оптужбе да Русија тиме жели да “освоји Балкан”, а Хрватска је уз сагласност ЕУ донела специјални закон “Lex Agrokor“ чији је стварни циљ да онемогући Сбербанку да потраживања од 1,7 милијарди наплати реализацијом средстава обезбеђења, продајом заложене имовине и сл. А да при томе и избегне плаћање доспелог дуга. Срамно. Зато је председник Извршног одбора Сбербанке Херман Греф недавно изјавио да „одлуке хрватске владе у вези са Агрокором озбиљно нарушавају инвестициону климу у Хрватској”(3)

Но, изгледа, да су се Руси одлучили на агресивније мере. „Сбербанка” је 22.06.2017., најавила да ће продати 18,53 посто удела у „Меркатору”, који је запленила два дана пре тога. Минимална цена на аукцији биће 40,58 милиона евра и продајом ће се намирити мањи део дуга „Агрокора” према „Сбербанци”, пише портал Seebiz.(4)

Дакле, почело је! Наставак следи …

Прочитај без интернета:
21 глас