Драган Милашиновић

Званичник Стејт департмента, који у фокусу држи Балкан, Брајан Хојт Ји проговорио је српски. Да би претио. Гостујући на 17. Српском економском форуму Ји је, нимало дипломатски поручио Србији да се не може седети на две столице објашњавајући да земља која жели да постане члан ЕУ мора да пошаље врло јасну поруку, а не да балансира између две стране.

„Земље које желе да уђу у ЕУ морају јасно да покажу ту одлуку. Не можете седети на две столице, нарочито ако су тако далеко“(1) – рекао је заменик помоћника америчког државног секретара, а онда навео и на које земље у региону би се требало угледати као узор – „Важно је да земља начини стратешки избор, да то буде део званичне политике, као што је то урадила Хрватска кад је чланство у ЕУ ставила изнад свега или Црна Гора по питању НАТО-а. Важне су вредности, да дела буду јача од речи, да се пошаље јасна порука“(2)

Занимљиво је да нам је сличну поруку послао пензионисани злочинац Весли Кларк директно одговоран за кршење хуманитарног права приликом бомбардовања СРЈ. Он нам је из Црне Горе, као драги гост Ђукановићевог режима, говорећи о уласку ове земље у НАТО поручио:

“Надам се да ће Србија угледати на Црну Гору, видети ваш пример и следити вас у томе…“(3). Без обзира што је Кларков тон био далеко мекши свакако се морамо запитати да ли је подударност њихових истовремених порука Србији случајност? Но, да се вратимо Хојту Ји и његовом претећи подигнутом прсту у Београду.

Ако би Јиев излив дипломатског силеџијства могли и да сматрамо рецидивом некаквих прошлих времена, када је Америка у рукама држала и нож и погачу, просто чуди његова необавештеност о резултатима сусрета Колинде Грабар Китаровић и Владимира Путина у Москви. Или је управо тај моменат појачао његову агресивност?

И још у нечему Хојт Ји показује крајњу необавештеност. У жељама српског народа. Он као да није чуо да у Србији у НАТО не жели нико, а у ЕУ мало ко осим корумпиране политичке елите која своју евро-атлантску опредељеност добро наплаћује, па каже:

„На европском путу потребно је испунити критеријуме и стандарде, али такође је потребно фокусирати се на оно што желе сами грађани“(4), очигледно верујући да је посао мењања српске свести завршен, да се Прозор Овертона у том делу може затворити како би се на другом отворио. Али, преварио се. Могла би о томе коју реч да му шапне и Јелена Милић, чија је ароганција учинила њен статус упитним код оних који дају паре, али очигледно да Хојт Ји сматра како све зна.

А не зна. Изгледа да није чуо да је Бжежински умро и да је концепт америчке дипломатије 90-тих – “Пољуби ме у задњицу или ћу ти разбити главу” – сахрањен у пустињском песку Сирије, а да на његовом гробу за данашњу Америку ниче море проблема.

Да о српском народу у глави има девијацију уместо мишљења Ји је показао и говорећи о Руском хуманитарном центру у Нишу. Он је рекао да САД не разумеју зашто би особље руског хуманитарног центра требало да добије дипломатски имунитет, истакавши да то није норма у међународној заједници. А имао је и предлог:

„Предлажем нашим партнерима у Србији да питају Русију шта она чини да јој помогне на путу ка ЕУ. Не видимо како би додељивање дипломатског имунитета персоналу у центру помогло Србији да испуни циљ — чланство у ЕУ”(5)

Каква будалаштина! Зашто би Русија уопште имала за циљ да помаже Србији у тако бесмисленој намери да уђе у ЕУ? И какве везе има пут у ЕУ са статусом једне хуманитарне институције? Тим пре што је Србији јасно речено да у ЕУ не може ни примирасти пре 2025.

Све у свему Брајан Хојт Ји се прописно излупао у Београду. Може бити да је то учинио намерно, али није искључено да се понашао по шаблонима који 90-тих који су са једне стране сматрали да сваки “амерички интерес” мора бити остварен, а са друге подразумевали да је “амерички интерес” свака тачка на планети. Да то давно није тако Хојт Јиа је подсетио Александар Вулин, који је, морам признати, примерено реаговао на његово сеирење по Београду.

„Не знам каква ће бити позиција и одговор председника Вучића, али сам сигуран да ће умети да се избори са притисцима као што је увек умео и до сада“ – нагласио је Вулин у изјави достављеној Тањугу и наставио — „Али у своје име могу да кажем да ово није изјава пријатеља и да ово није изјава човека који поштује Србију, који поштује нашу политику, који поштује наше право да одлучујемо.(6)

Лепо речено. Јасно и примерено. А посебно је важна последња реченица:

 „Србија ће своје одлуке доносити сама, без обзира колико били велики они који сматрају да могу да одлучују уместо нас“(8), поручио је Вулин и довео ме у искушење да помислим како говори озбиљно.

У сваком случају женина тетка може бити поносна. А да ли је мислио озбиљно брзо ћемо сазнати. Ако га Зорана Михајловић нападне у наредна три дана значи да јесте…

  1. _______________________________________
  2. www.nspm.rs/hronika/hojt-brajan-ji-zemlje-koje-zele-u-eu-ne-mogu-da-sede-na-dve-stolice-treba-da-se-opredele-za-stranu-ma-koliko-to-bilo-tesko-srbija-ima-mnogo-prijatelja-i-podrske-u-sad.html
  3. rs.sputniknews.com/politika/201710231113172429-hojt-ji-izjava/
  4. www.nspm.rs/hronika/vesli-klark-nadam-se-da-ce-srbija-ugledati-na-crnu-goru-kada-je-rec-o-nato-inegracijama.html
  5. rs.sputniknews.com/politika/201710231113172429-hojt-ji-izjava/
  6. Исто
  7. rs.sputniknews.com/politika/201710241113174304-hojt-ji-srbija-vulin/
  8. Исто
28 гласовa