Драган Милашиновић

Баш у овој рубрици, пре око месец дана, у тексту „Ружић ante portas“(1) наговестио сам како се може показати да је именовање Ружића за министра не јачање утицаја социјалиста у Влади већ почетак једне „false flag“ („под лажном заставом“) операције Александра Вучића против Ивице Дачића, како би СПС изгубила своју аутохтоност и претворила се у један од сателита СНС-а. Неко ће рећи да је она то и сад, али није тако. Сателит је Дачић који се попут крпеља прикачио за Вучића, али не и странка. Док год на изборе излази у другом табору и осваја релативно стабилан број гласова Вучић о СПС-у размишља као о потенцијалном противнику, али и ресурсу који треба приграбити. 

Са те стране СПС је Вучићу интересантан јер много гласова осваја у неким малим срединама у којима има јаке локалне лидере, попут браће Тончев рецимо. Ти лидери су, као и постизборна коалиција са победником, сачували СПС од масовних пребега у СНС, какве су имали ДС, ДСС, Нова Србија и друге странке, које су се затим урушиле саме по себи. 

Али, са друге стране, управо ти лидери били су извор тињајућег незадовољства у странци јер су сматрали да Дачићу дају много, а од њега добијају мало, што је у приципу и било тачно. Кажем Дачићу, а не странци, јер познато је да се СПС одрекао било какве идеологије и постао интересна организација која функционише по пирамидалној шеми. У таквим околностима како хијерархијска степеница иде надоле плен је мањи а незадовољство веће. За то се, наравно, криви партијски лидер, који у случају Дачића заиста има путера на глави. А то, опет, у врху јача аспирације оних који би да буду „калиф уместо калифа“. Због тога је Дачић готово суспендовао органе странке и одлуке доноси у врло уском кругу људи. 

Зашто то чини, показао је последњи главни одбор СПС-а, одржан у Алексинцу, где је Дачић једног од незадовољника, Новицу Тончева, унапредио у потпредседника странке. Одбор је намерно одржан ван Београда, како би се ова одлука лакше „прогурала“ што је стари политички трик, али овога пута то није превише помогло.

Против напредовања Тончева био је члан већа Београда Слободан Шолевић, и то, какао је објаснио, зато што је Тончев под санкцијама Статутарне комисије.

Када је дошло гласање, Шолевић је био уздржан, а то је Дачића разбеснело. Кроз зубе је питао Шолевића: „Шта то значи, што то радиш?! Шта хоћете, што се не јаве и остали? Дођете код мене, причате једни против других, а онда се сви скупите и причате против мене”.(2)

Још отворенију полемику Дачић је имао са Николом Никодијевићем, првим партијским сарадником министра Антића у вођењу београдског одбора. „Никола, шта ви из Београда хоћете? Где су резултати? Видећете, ко не буде прешао цензус на изборима, биће санкционисан!”, припретио је Дачић, али му Никодијевић није остао дужан: „Кад ја будем бирао чланове Извршног одбора, онда ћу и да одговорим на то питање.(3)

Након тога је Дачић устао, прошао кроз масу бесно, сео у кола и отишао из Алексинца. Први пут није остао на свечаном ручку. Није Дачић отишао бесан због одлуке коју је прогурао уз једног уздржаног, већ због одговора Никодијевића, који политички није нимало наиван и онога што се иза брда ваља.

Дакле, невоље за Дачића су већ почеле. А Ружић ћути и чека …

______________________________

  1. www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/analiza-vesti/balkanske-skice-ruzic-ante-portas/
  2. 91.222.7.144/hronika/blic-dacic-besan-napustio-glavni-odbor-sps-skupite-se-pa-pricate-protiv-mene.html
  3. Исто
22 гласa