Драган Милашиновић

“Велика ствар ако се потврди. Србија каже да је држава Суринам опозвала признање Косова”

Џејмс Кер-Линдзи, британски експерт за Балкан

 

Два тешка шамара на лицу наказне косовске независности у свега три дана показала су да се свет више не боји америчких политичких Франкештајна широм света. Први је принципијелно понашање шпанског амбасадора у НАТО усред Приштине, који је затражио да се Харадинај, коалициони партнер Српске листе, не представља као премијер након чега је овај одбио да присуствује састанку, а други повлачење признања независности Косова од стране Суринама. Да кренемо од овог другог.

Без обзира да ли је српска дипломатија имала тако значајну улогу у повлачењу признања Косова од стране јужно-америчке државе Суринам коју јој придаје Дачић, или су одлучујући били неки други разлози, нема сумње да се ради о изузетно значајној одлуци и са аспекта међудржавних односа и са аспекта међународног права.

Занимљиво је како се и у ком року читава прича одвијала. Почела је 8.јула 2016. када је Суринам објавио да признаје независност Косова, а Србија на то одговорила протестном нотом. У то време шушкало се да је, као и у случају Малија, пресудну улогу у доношењу овакве одлуке ове младе државе (која је и сама независност стекла 1975.) имала Пацолијева кеса, али то оставимо злобницима.

Након што је Дачић објавио повлачење признања, из Приштине су реаговали експресном изјавом Јетљира Зумбераја, Пацолијевог саветника: “Повлачење признања не постоји као концепт у међународном праву. Све је то клевета, док је Дачић шарлатан“(1), али испало је да су шарлатани они јер је Дачић као одговор на одговор поделио новинарима у Скупштини Србије ноту Суринама, потписану 27.10.2017. из које се повлачење признања јасно види.

У документу заведеном под бројем ДН 171/17 се наводи да се он односи на ноту коју је Србија послала Суринаму 29. јула 2016. и да „преноси одлуку Владе Републике Суринам о повлачењу признања Косова и Метохије као независне и суверене државе“.(2) Влади Косова одговарајућа Нота уручена је 30.10.2017., а да су је они примили најбоље говори изјава србо-мрзитељке Урике Луначек, одлазеће известитељка Европског парламента за Kосово, која је из Приштине где се налази у опроштајној посети поручила како је одлука о повлачењу признања “за жаљење”.(3) Оставимо је нека жали и констатујмо да није једина, али да ово још једном показује колико је косовска независност кула од карата која се може срушити за трен будући да нема темеље у међународном праву.

Само три дана пре објаве Суринамове ноте, шпански амбасадор у НАТО, Агире де Карсер, који је био у саставу делегације НАТО у посети Косову, коју је предводила заменица Генералног секретара Алијансе Розом Готемилер, затражио је пре састанка у штабу КФОР-а лоцираном у приштинском насељу Драгодан да се Харединај не представља као премијер, као ни да се други званичници тзв. Косова не представљају функцијама које обављају, а од представника косовских безбедносних снага да буду без униформи, након чега је Харадинај одбио да у том састанку учествује.

Занимљиво је да је шефица делегације Роуз Готемелер очигледно уважила став шпанског амбасадора па се косовским званичницима обраћала само личним именима, без помињања позиција, водећи рачуна да ништа не прејудицира о државности Косова.(4)

Ова два жестока шамара косовској независности морали би бити јасан путоказ српском режиму о наредним потезима. Уместо тога званична Србија, сем што Дачић Суринамом рекламира себе у предизборне сврхе, јер није пропустио да каже да од када је он функцији шефа дипломатије само је 5 држава признало Косово а једна, ето, повукла, наставља са спровођењем налога трећеразредних америчких дипломата и фарсом о “унутрашњем дијалогу”. За Харадинаја, кога је шпански дипломата послао у ћошак, Вучић каже да је легитимни избор албанског народа и његова Српска листа му даје директну подршку. Са Тачијем је већ блиски сарадник на пројекту „историјског помирења Срба и Албанаца“ иза кога скрива своје одрицање од Космета. Па „унутрашњи дијалог“ …

Нека ЕУ, након Каталоније, прави унутрашњи дијалог о свом понашању према Србији, јер бриселска администрација нема стварни мандат да се према Косову односи као према сивереној држави, будући да га пет њених чланица не признаје. Чинећи то она спроводи америчку вољу, али крши основна документа на којима је заснована. 

А да српски режим корача путем у недођију поручује нам ових дана и Беџет Пацоли, први потпредседник косовске владе и министар спољних послова који је пред Одбором за спољне послове косовске скупштине изнео тврдњу да ће „свеобухватни договор са Београдом 2018. године“ утицати и на „лакши пријем (Косова) у Унеско и Интерпол“.(5)

Како Пацоли може знати резултате “унутрашњег дијалога” који је званично почео јуче и на основу чега тврди да ће “свеобухватни договор” бити постигнут 2018? Кажи нам Вучићу!

___________________________

 

  1. www.nspm.rs/hronika/jetljir-zumberaj-surinam-nije-povukao-priznanje-nezavisnosti-kosova-dacic-je-sarlatan.html
  2. www.nspm.rs/hronika/ivica-dacic-juznoamericka-drzava-surinam-povukla-priznanje-nezavisnosti-kosova.html
  3. www.slobodnaevropa.org/a/kosovo-surinam-dacic/28826259.html
  4. 91.222.7.144/hronika/pristinski-ekspres-spanski-ambasador-u-nato-trazio-da-se-na-sastanku-haradinaj-ne-predstavlja-kao-premijer.html
  5. www.nspm.rs/hronika/bedzet-pacoli-sveobuhvatni-dogovor-sa-srbijom-2018.-godine-uticace-na-laksi-prijem-kosova-u-unesko-i-interpol.html

 

30 гласовa