Драган Милашиновић

“Нама у том облику центар није потребан, већ смо мислили да је потребан њима због сталних пожара, а онда трче код нас и моле за помоћ”(1)

Дмитриј Рогозин 25.06.2017. – Танјуг

Пред велике догађаје, а они несумњиво предстоје, веома је важно раздвојити пријатеље од непријатеља и браћу од познаника. Ако се то не учини на време ствари, у неком тренутку, могу кренути по злу. Вероватно зато, увек уздржани амбасадор Русије у Београду, Александар Чепурин, изјавио је у Нишу да нико не може да разуме због чега, оволико дуго, није решен статус запослених у Српско-руском хуманитарном центру.

“Без решеног статуса Српско-руски хуманитарни центар нема могућности за развој“,(2) нагласио је Чепурин, који је у Нишу разговарао са градоначелником о развоју сарадње тог града и Русије, посебно са руским градом Калугом и присуствовао отварању просторија Друштва руско-српског пријатељства „Наисус“ и Међународног фестивала традиционалних руских пића.

Његово чуђење је, наравно, оправдано. Јер, то питање је од руске стране покренуто још 2013. године приликом оснивања Центра.

Човек који политику сматра лагањем час једних, час других, док им не одмери кесу, или не утврди личну корист у ставу који ће, привремено, заузети, а то мешетарење назива реал-политиком, очигледно се осетио прозваним. Не без разлога. Водећи Дон-кихотовску борбу да се, пошто-пото дочепа премијерске фотеље, другом намењене, пре кратког времена сам је изашао у јавност рекавши да ће лично код Вучића покренути иницијативу да се то питање реши за недељу дана. А онда то, по свом обичају, заборавио.

Зато су га, нема сумње, речи његове екселенције, жацнуле. Истрчао је пред новинаре и започео понављање својих олињалих фраза о томе како се то питање политизује, како је он потписник оснивања Центра и бла, бла … да би свој  одговор сажео у реченицу како ће о томе сигурно одлучити следећа влада, јер је актуелна у техничком мандату.(3)

Слађани Дачић. Ваљда не разуме да се више не може продавати рог за свећу, да је тај Центар важна раскрсница. И да је свакоме јасно, а поготово његовој екселенцији, да човек Дачићеве функције не треба да „покреће питања како би се решавала“(4), већ да их решава.

Размисли мало, Дачићу. То што ти називаш реал-политиком има границе толеранције. Поготово код великих…

________________________________

  1. www.ceopom-istina.rs/vesti/rogozin-o-kosovu-srbiji-eu/
  2. www.nspm.rs/hronika/aleksandar-cepurin-ne-mogu-da-razumem-zbog-cega-nije-resen-status-zaposlenih-u-srpsko-ruskom-humanitarnom-centru-u-nisu.html
  3. www.nspm.rs/hronika/ivica-dacic-status-ruskog-humanitarnog-centra-u-nisu-resice-naredna-vlada.html
15 гласовa