Драган Милашиновић

Јадни Монтенегрини. Кад су 2006. “одрадили” ону тесну већину на референдуму и прогласили независност, много су славили. Свирали су у сирене, махали заставама, пуцали рафале у ваздух. Кажу, добили су државу. Од Америке, ваљда. И сретни бејаху. Као да су је на лутрији извукли. Пар година касније показало се да не знају границе тога што су добили. И да држава није баш само њихова. Рецимо, мис Албаније ономад се није бирала у Тирани, него у Улцињу, а Еди Рама им је рекао да се у Подгорици осећа као код куће. 

Тек да покаже Милу како он зна чији га глaсови држе на власти. И да то има своју цену.

Али, нису више важне границе. Кад имаш НАТО, шта ће ти границе. Кога брига за Чакор или Превлаку – НАТО је граница. Од Подгорице до Русије. Ни, Улцињ им не треба, нека га Шиптарима…

Али, језик им треба. Држава може да нема границе али не може да нема језик. Не мора да има ни валуту, шта хвали туђој,  алу језик мора да буде свој. Причао је то, још од како је Тито умро, неки Јеврем Брковић, који се потписивао као књижевник црногорски. Нико није знао шта је написао, али сви су знали да му треба да се језик којим пише зове црногорски. И даде му га Мило. Усвајањем Устава из октобра 2007. црногорски језик постаде службени.

Тачно пре осам година, 10.07.2009. године, Монтенегрини представише први правопис свог новог језика, чији аутори беху Миленко Перовић, професор из Новог Сада, Људмила Васиљева, професор универзитета у украјинском Лавову, и Јосип Силић, пензионисани професор из Загреба.(1)  Ни један Црногорац! Мило рече да немају стручњаке за ту област. Ваљда што у његовој глави прављење језика није профитабилно као нафта или цигарете. Или је мислио на Монтенегрине. Али, међу Црногорцима стручњака је било, само нико од њих није хтео да се прихвати тог срамотног посла. 

Углавном, ови странци што се прихватише додаше им два слова, десетак анархизама, неколико десетина хрватских речи и продадоше им то као нови језик.

Следеће године, 2010, изађе им и прва граматика. Направише им је Хрвати, поменути Јосип Силић и неки Иво Прањковић.(2) И они им лепо наплатише, али задовољни Мило додаде и приде. Има се, може се. Није језик мала ствар. И настаде, опет, славље и реклама силна. Нема више српског у Монтенегрији…

Али, не хтеде народ ни ту граматику, ни та накарадна слова, ни тај језик што га омеђише Хрвати. На последњем попису становништва из 2011 године 37% становништва Црне Горе (дакле нешто мање од 230 хиљада људи) изјаснило се да говори црногорским, док се 42% изјаснило да говори српским језиком.(3)

Но, није то забринуло Мила. Ко још пита народ. Он, шта год му даш, увек прво неће, па после хоће. Махнеш мало батином, мало лозовачом и прогута народ. Али, међународна заједница, то је друга ствар. Посебно Амери. Комплетна документација, референце, препоруке и политичка подршка из региона, новом језику, проследише се у Америку, а затим крену и лобирање. Шеици, Бебине везе, монтенегрински амбасадор… И ко све не. Али, авај.

Амерички технички комитет ИСО 639-2, са сједиштем у Конгресној библиотеци у Вашингтону, није прихватио кодификацију црногорског језика, наводећи да је у питању једна од варијанти српског језика. У мејлу који је потписала Ребека С. Гунтер, саопштено је да је Комитет расправљао више пута о црногорском језику и став је био да се „ради о варијанти српског језика који се говори у Црној Гори“.(4) И још је поручила: „Посебни кодови се додељују на основу лингвистичких разлика, а не на основу политичких или географских“…(5) 

И шта ће сад, Монтенегрини. Сад кад им је и језик доживео хаварију, кад им је поручено да су само подврста српског? Можда да убаце нових пет слова? Неће, и ова два су већ избацили. Да Хрватима и Украјинки траже натраг паре? Да се извине својим стручацима и Његошу? … Тешко, не могу то Монтенегрини, превише су им густе магле у главама… 

Али, знам шта ће рећи народ, прави Црногорци:

 “Мило, срамота те било!”

______________________________

  1. sr.wikipedia.org/sr/%D0%A6%D1%80%D0%BD%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA
  2. Исто
  3. Исто
  4. www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/vesti/americki-komitet-crnogorski-jezik-ne-postoji-to-je-varijanta-srpskog/
  5. Исто
Прочитај без интернета:
22 гласa