Драган Милашиновић

„Били смо на вечери Динкић и ја сада са представницима Етихада. Презадовољни су младим људима које су овде затекли. Будите сигурни ‘Ер Србија’ биће изванредно успешна фирма, јер они раде само тамо где виде профит“(1)

Александар Вучић 31.07.2013 .године 

Да, тако је говорио Вучић. Одабрао сам баш овај цитат да њиме почнем скицу о Ер Србији јер он показује ко је поставио основе посла са Етихадом, што се помало заборавило. Динкић. Чини се да баш ту леже корени очигледне благонаклоности коју Вучић гаји према овом „економском убици“. Наравно, Вучић је том приликом изнео и „како је поносан“ и остале његове фразе, а није пропустио ни прилику да извређа своје претходнике. Шематски.

Но, хајде да видимо шта је са тим послом, који је Вучић у то време најавио као „посао века“, као уосталом и сваку наредну распродају националних ресурса. Најпре да кажемо да је Ер Србија трећа европска компанија која је направила дил са компанијом из Уједињених Арапских Емирата. Прва је Ал-Италија, највећа италијанска авио-компанија, а друга  Ер Берлин, други по величини авио-превозник у Немачкој. Стечај прве и објављени банкрот друге компаније најбољи су показатељ какве профите прави Етихад.

Економска анализа биланса за прошлу годину Ер Србије показује нам да се овој компанији то још увек није десило само захваљујући једној ствари – масним субвенцијама владе Србије. 

Према упоредној анализи коју је направио економиста Драгован Милићевић, у 2016. години Ер Србија је превезла 2,6 милиона путника или укупно 950 путника по седишту, док је Кроација ерлајнз, њен конкурент у региону, који се такође бори са тешкоћама, али који је 97 % у власништву хрватске државе и без икаквог страног капитала, у истом периоду превезла 1,9 милиона путника или око 1.405 путника по седишту, чак 40 одсто више него у нашој компанији.(3)

У последње три године Ер Србија је, према билансима, исказала укупну добит од 900.000 евра, али када се узме у обзир да је за тај период имала државних субвенција од 41 милиона евра, јасно је како је компанија заправо, из пословања, направила губитак од преко 40 милиона евра за посматрани период. Или, 13,33 милона евра годишње.(4) Машала. 

Ни стављање у однос прихода и трошкова не иде у прилог ефикасности Ер Србије. Напротив.

„Када гледамо утрошак горива и материјала у Ер Србија, ови трошкови износе 21,73 одсто прихода од продаје, док је у хрватској авио-компанији удео ових трошкова 13,78 одсто. То пре свега говори о рентабилности самог саобраћаја или попуњености авиона. Још битнија ствар је капацитет превоза. Кроација ерлајнз има укупно 1.380 места у флоти док је српска авио-компанија капацитета 2.738 места или два пута више. Кроација ерлајнз има 1,7 пута већу рентабилност по седишту него Ер Србија. Главна предност лежи у енормно мањим трошковима горива за преко три милијарде динара„(5), објашњава Милићевић у својој бенчмарк анализи која пореди билансе двеју компанија.

Ни остали параметри дати у овој анализи не говоре добро о перспективама Ер Србије. На крају 2016. укупне обавезе Ер Србије биле су 45,8 милијарди динара, а Кроације ерлајнза око осам милијарди динара или око 5,5 пута мање. Уз то иде и далеко већи губитак из финансирања који је у Ер Србији износио око 500 милиона динара, док је у Кроација ерлајнзу био мањи од десет милиона динара.(6)

Иначе, сви ови негативни трендови дешавају се иако се за зараде у Ер Србији издваја мање него код хрватског конкурента. Трошкови зарада у Ер Србији су у 2016. износили 13,36 одсто прихода од продаје, док су у Кроација ерлајнзу били на нивоу од 16,46 одсто прихода. А при том Хрвати имају још и мање запослених.

Има у тој Милићевићевој анализи и других података, али све указује на једно – ствари у Ер Србији не иду добро и да није знатних државних субвенција ова компанија би доживела трагичну судбину претходна два Етихадова пројекта у Европи, Ал-Италије и Ер Берлина.

Тако говоре цифре. А будите сигурни ‘Ер Србија’ биће изванредно успешна фирма“ говорио нам је Вучић, грлећи принца Заједа и тапшући по леђима Млађана Динкића…

_____________________________________

 

  1. www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2013&mm=07&dd=31&nav_id=738134
  2. Термин који је увео Џон Перкинс својом књигом “Исповести економског убице” (издање на Српском ДЕЛФИ, 2012)
  3. www.nspm.rs/hronika/danas-er-srbija-losija-cak-i-od-kroacija-erlajnza.html
  4. Исто
  5. Исто
  6. Исто

 

39 гласовa