Драган Милашиновић

Од када је почео да се бави политиком, у пар наврата, ухватио сам себе како се питам да ли је овај Саша Јанковић једна или три особе. Не оно као да је троглава аждаха, па једна глава бљује ватру на Вучића, друга сикће на Русију, а трећа би да прогута Српство, већ буквално три особе, са три главе, које споља изгледају слично (не чак ни исто), али у ставовима се битно разликују. И особе и главе.

Од пре два дана ситуација ми се донекле разбистрила. Нису, хвала Богу, три особе већ три личности које живе у једном телу. И оглашавају се кроз исту главу. Не, нећу да ми нико спочитива како мислим да је он психијатријски случај, тзв. „дисоцијативни поремећај личности“ јер у случају тог обољења увек једна личност доминира као да друге у том тренутку не постоје. То није то. Ово код њега је нешто друго. Он је три homo politicus-a у једном. И сви говоре у исто време. Зато Саша Јанковић није „психијатријски случај“ већ политички „феномен“.

Како то изгледа видели смо у његовом интервјуу који је пренела Бета, а који се углавном бавио статусом Косова. Он је прво лепо и јасно рекао оно што сви виде, да „оно што Александар Вучић представља као дијалог, није дијалог“(1) – као и да има корене у доласку Вучића на власт – „Оно што је Александар Вучић обећао за Косово, обећао је пре више година међународној заједници и сада само треба наводним дијалогом да дође до онога што је већ обећао да ће се урадити“(2).

Тешко да се овоме има шта приговорити. Ни са аспекта разложности, ни са аспекта патриотизма. Али, не лези враже. Одмах затим иде потпуно супротни став. Упитан да ли би да је председник Србије „потписом формализовао стање да је Косово независно“, Јанковић је казао да „никада неће потписати нешто што значи да је Косово независно од стране Србије, али да неће стајати на путу развоја Косова као демократске државе(3).

О, Боже! Ко то да разуме. Тим пре што одмах иза следи реченица достојна искреног патриоте – „Нико од нас нема права да Србији остави мање него што је затекао“(4), а одмах иза ње дефетистичко-издајничка порука  како „не треба спречавати да Косово постане члан међународних организација јер ће – како је оценио – сви грађани од тога имати корист“(5).

И ко може разумети какав је, заправо, Сашин став. Ако каже да „никада неће потписати…“, како може да не стоји на путу „Косову као демократској држави“? А, ако већ сматра Косово за државу, и то демократску, зашто им онда не би потписао? И где он уопште у понашању Шиптара види неку „демократију“?

Или, ако „Нико од нас нема права да Србији остави мање него што је затекао“ како можемо допустити Косову да уђе у међународне институције као независна држава? И какву би то корист донело Србима на Космету, као грађанима?

Надам се да је јасно о чему говорим. Истовременом изношењу међусобно супротних ставова као подједнако валидних. Он би и да „призна“ и да „не призна“, и да „сачува“ и да „изда“.  Да нападне Вучића, али и да брани његову политику према Космету.

Али, приметићете исправно, то су два homo politicus-a, где је трећи?

Ма, ту је и он. Говорећи о Руско-српском хуманитарном центру Јанковић је казао да не разуме шта ће „хуманитарцима дипломатски статус“?(6) Беше ли то баш оно питање које је Брајан Хојт Ји препоручио српској јавности и њеној политичкој елити, и које је од тада већ два пута поставио високи СНС функционер и шеф наше скупштинске делегације у Парламентарној скупштини НАТО, Драган Шормаз?

Беше, нравно. А беше то и трећи homo politicus који живи у Саши Јанковићу. Онај који сикће на Русију…

И сва три у једном интервју. Па, анализирај ти ТО, аналитичару …

_______________________________

  1. www.nspm.rs/hronika/sasa-jankovic-vucic-navodnim-dijalogom-o-kosovu-namerava-da-sprovede-ono-sto-je-pre-vise-godina-obecao-medjunarodnoj-zajednici.html
  2. Исто
  3. Исто
  4. Исто
  5. Исто
  6. Исто

 

 

 

23 гласa