Драган Милашиновић

Још нешто више од 10 дана остало је до локалних избора у шиптарској парадржави „Косово“, који ће бити одржани 22.10.2017. Иако, објективно, улога локалних власти у банана државицама попут тзв. „Косова“ није превише велика, начин на који је формирана тесна парламентарна већина у тзв. „косовској скупштини“, а која ни математички, ни политички, не гарантује некакву стабилност нити дуговечност, чини од ових избора значајан политички догађај који може значити корак ка стабилизацији, или увод у продубљавање садашње политичке кризе и најаву скорих парламентарних избора. Тим пре што је евидентније да се након непринципијелне коалиције Харадинаја и Ракића (или Вучића, ако баш хоћете) осећају превареним бирачи обе стране.

Иако су на локалима могућа свакојака замешатељства, чини се да ће овога пута на Косову све ићи линијом којом су текли и парламентарни избори, уз нагласак да ће у српској заједници на северу Космета Вучић-Вулинова Српска листа за најачег опонента имати Грађанску иницијативу СДП Оливера Ивановића, која није била учесник у борби за „парламент“.

Што се тиче Шиптара они ће марширати углавном у истим изборним колонома као на парламентарном нивоу, где ће главни опоненти бити Самоопредељење које ће наступати само и коалиције око Харадинаја и Исе Мустафе. Генерално гледано, ваља очекивати да ће Самоопредељење и Мустафа боље проћи у градским срединама, а „ратна коалиција“ у мањим местима где се утицаји породичних кланова јаче осећају, али то ће умногоме зависити и од имена самих кандидата.

У стратешки најважнијем међу-шиптарском сучељавању, борби за градоначелника Приштине, Ваш аутор верује у победу Самоопредељења, које је у престоници Косова победило и 2013. године, када је њихов кандидат Шпенд Ахмети, освојивши 51,5 одсто(1), потукао фаворизованог Ису Мустафу, каснијег премијера. Свакако да је управљање Приштином имало значајан утицај на раст популарности Куртијеве политичке опције. Због тога, Самоопредељење би могло узети и неке средине које су му 2013. изгледале далеко, будући да је евидентно како је од тог времена постало најјача и најорганизованија политичка партија у јужној српској Покрајини. Ако би се тако нешто десило сигурно би уследио њихов притисак на расписивање нових парламентарних избора.

Што се тиче Срба, недавни пријем Српске листе код председника Вучића, где је од њега добила „безрезервну“ подршку својим кандидатима за градоначелнике и одборнике(2), означио је и почетак отворене прљаве кампање против осталих учесника у изборном процесу.

Будући да је Вучић, што се види из саопштења са тог састанка, све остале учеснике у изборном процесу за локалне самоуправе назвао разбијачима јединства који “долазе из кругова оних који желе да ослабе капацитет за остваривање колективних политичких права Срба на Косову и Метохији“(3), јасно је из чије кухиње долазе сви беспризорни напади на Оливера Ивановића, од стране Горана Ракића, шефа Српске листе, коме је кољач Рамуш Харадинај очигледно политички далеко ближи, него било који Србин који не одобрава ту болесну коалицију.

А Оливер Ивановић је, од оних који излазе на изборе, свакако најозбиљнији опонент Српској листи која све отвореније промовише Харадинајеву политичку визију, што је после њиховог ћутања на Тачијеву најаву “Војске Косова” и објаве како “Трепча није политичко питање” више него јасно.

 

 

_____________________________________

 

  1. www.radiokim.net/vesti/politika/samoopredeljenje-pobedilo-u-pristini.html
  2. rs.n1info.com/a333121/Vesti/Vesti/Rakic-Srpska-lista-ce-na-lokalne-izbore-izaci-jedinstveno.html
  3. Исто

 

 

 

18 гласовa