Драган Милашиновић

Тешко је не приметити са колико бриге за српску опозицију наступа Вучићева медијска мрежа у случају Саша Јанковић против Драгана Шутановца и колико напора улажу добро нам познати дежурни режимски аналитичари да докажу како Саша Јанковић “разбија српску опозицију” тиме што се, по ко зна који пут, дистанцирао од Демократске странке. Истина, овај пут нешто директније. Рекло би се да недостаје још само отворено писмо Жељка Митровића, па да можемо рећи како су сви релевантни “чиниоци” Вучићевог медијског неба сагласни да је Саша Јанковић глави политички противник “опозиције” у Србији. Да је његова амбиција за опозицију, али и све нас, опаснија од Вучићевог нескривеног деспотизма.

Наравно да није тако, али то није питање за овај текст. Питање за овај текст је – о којој “опозицији” говоре ти Вучићеви људи у Вучићев етар? Коме или чему су “опозиција” Шутановац, Чеда Јовановић или Саша Јанковић? Вучићу сигурно нису! Ни програмски, ни методолошки, а посебно не у потенцијалу да му преотму власт. И зашто би било ко од њих рушио оне друге када сви заједно личе на срушене шупе?

Не, нема логике. Дакле, нова манипулација режима, коју бисмо могли назвати “наметањем опозиције”. Власт, али и они који стоје иза ње, једноставно хоће да нас убеде да су “опозиција” они који то нису. Е, па, не може.

Сложићемо се да данас у Србији политички спектар одређује однос политичких чиниоца (рачинајући и НВО) према три основна питања:

 

  • однос према Космету
  • однос према евроинтеграцијама и НАТО и
  • однос према неолибералном економском концепту са корупцијом као његовим саставним делом

 

Наравно, увек можемо пронаћи још много битних питања (породица, школство, здравство итд), али три наведена су најбитнија за стварну диференцијацију.

Да ли постоје разлике између Вучића, Јанковића, Чеде и Шутановца по било ком од ових битних питања? Не постоје! Јесте ли икада чули Јанковића да је рекао како је Косово српска земља, Чеду да се дистанцирао од европејства, или Шутановца да неће у НАТО?!

Нисте и нећете! Све остало су нијансе. То што Вучић боље и храбрије од њих спроводи њихове анти-српске политичке идеје, није довољан разлог да их сматрамо опозицијом. Жао ми је. Једноставно, сви они су на истој страни политичког спектра, на узици истог господара, на истој валути корупције.

Правом опозицијом можемо сматрати само оне који се залажу за одбрану Косова као српске земље, за прекидање европских и отварање евро-азијских интеграција, као и за протеривање неолибералног модела, који више, у таквом сировом облику, не постоји чак ни у земљама које су га створиле. 

Водите о томе рачуна на првој следећој изборној станици – београдским изборима!

 

 

 

 

_____________________________________

 

  1. www.politika.rs/scc/clanak/386965/Skupstina-Kosova-opet-bez-kvoruma
  2. Исто
  3. Исто
  4. Исто

 

25 гласовa