Драган Милашиновић

На свом последњем састанку, 14.07.2017. године, у Риму, мешовита комисија СПЦ и ХБК (Хрватске бискупске конференције) која је имала задатак да расветли лик и дело хрватског кардинала Алојзија Степинца уочи, током и након Другог светског рата, констатовала је да ставови две делегације о тој теми остају супротстављени, упркос шест заједничких сесија на којима су једна другој износиле аргументе.

Па, ипак, у усаглашеном саопштењу, којим је практично окончан једногодишњи дијалог двеју цркава о улози контроверзног хрватског надбискупа, поред уобичајених фраза како је рад Комисије омогућио боље разумевање међусобних погледа на историју времена у коме је Степинац живео и радио, стоји и једна, чак и логички, а камоли научно или црквено, неприхватљива формулација:

“Све цркве током Другог светског рата и после њега, на простору НДХ, међу њима и Римокатоличка и Српска православна црква, биле су изложене окрутним прогонима и имале су своје мученике и исповеднике вере”.(1)

Заиста је несхватљива спремност српског дела Комисије, који су чинили митрополит црногорско-приморски Амфилохије, митрополит загребачко-љубљански Порфирије, епископ новосадски и бачки Иринеј, епископ пакрачко-славонски Јован и стални представник Србије при Унеску Дарко Танасковић, да стави потпис на овако нешто.

Каквом је то “окрутним прогонима” у НДХ била изложена Католичка црква? Ко их је прогонио? И колико је то жртава имало католичко свештенство у НДХ-а?

А за илустрацију страдања СПЦ у тој усташкој држави навешћу податке изречене на сјајном међународном округлом столу „Канонизација Алојзија Степинца – изазови и одговори“, који је ФСК организовао 05.05.2016. године у Београду. Том приликом, један од учесника, проф.др Владимир Умељић, изнео је следеће податке:

„У тренутку оснивања усташке државе СПЦ је у Хрватској имала 9 епископа, а крајем 1941 била су жива само четворица, с тим што ниједан није остао на хрватској територији. Хрватска држава протерује 334 од укупно 577 свештеника, убија 187. њих, 30 монаха и два вероучитеља, а верски објекти се отуђују, уништавају или претварају у штале и клозете. Усташе потпуно уништавају 145 цркава и 43 капеле. Нису забележени протести, нити противљење ни Степинца, ни високе црквене хијерархије“!(2)

Ови подаци не могу бити непознати члановима српске делегације, и отуда је њихов пристанак да потпишу заједничку изјаву у којој постоји једна оваква формулација, која практично релативизује страдања српског народа и свештенства у НДХ, код многих православаца изазвао осећај да је српска страна заправо изгубила у овом сучељавању. Но, тешко да се покушај скривања истине о језивим злочинима може назвати победом друге стране.

Ако би уопште могли да говоримо о некаквом победнику у мучној ситуацији око Степинца, у коју се СПЦ непотребно упетљала, он може бити само један – Папа Фрања. Не само зато што су, у заједничком саопштењу, обе стране сагласне како су препознали великодушност папе Фрање који је, „добродушно прихватио молбу патријарха Српске православне цркве Иринеја, и одлучио да формира ту комисију“(3)већ превасходно због тога што су га само формирање и рад Комисије верницима обе конфесије представили као пастира који брине и о стаду које није његово. Као праведног хришћанина.

Кладим се да ће га Вучић, чим заврши унутрашњи дијалог о Косову, а можда и пре, позвати да посети Београд. Он ће прихватити, а српски Патријарх неће се, овога пута, супроставити тој идеји. На крају крајева, рећи ће нам се, до даљњег је одложио промовисање Степинца у „Светог“…

И ето нам папе у Србији…

А, зар мислите да је формирање ове бесмислене комисије имало неки други циљ?!

______________________________

(1)​ www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%B4%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE.395.html:675758-%D0%A8%D0%9E%D0%9A-%D0%9D%D0%90-%D0%9A%D0%A0%D0%90%D0%88%D0%A3-%D0%A0%D0%90%D0%94%D0%90-%D0%9A%D0%9E%D0%9C%D0%98%D0%A1%D0%98%D0%88%D0%95-%D0%A1%D1%82%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%86-%D0%BC%D1%83%D1%87%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA-%D0%BD%D0%B8-%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0-%D0%BE-%D0%B7%D0%BB%D0%BE%D1%87%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D0%B0

(2)​ www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/politika/okrugli-sto-fsk-a-kanonizacija-alojzija-stepinca-izazovi-i-odgovori/

(3)​ www.vidovdan.org/2017/07/14/rim-mesovita-komisija-spc-i-hrvatski-biskupi-bez-saglasnosti-o-stepincu/

25 гласовa

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ