Драган Милашиновић

Плаћеним српским русофобима који, на миг НАТО-а, већ месецима воде кампању против руско-српског хуманитарног центра у Нишу, поред осталог постављајући и питање његове сврсисходности, као да је решио да одговори сам Господ. Апокалиптични пожари који већ данима пустоше регион, пре свега Црну Гору и Хрватску, али и Италију, и у којима има на хиљаде хектара изгорелих шума, мноштво запаљених кућа и имања, на десетине повређених људи, чак и једна људска жртва, показали су сву бесмисленост и штетност политизације овог питања.

Поплаве, пожари, земљотреси, еколошке катастрофе и остале ванредне ситуације које прете животу и здрављу људи увек су могуће и није исто да ли им се супростављају високо обучени и врхунско опремљени професионалци или људи опремани за мање, рутинске интервенције тог типа. Србија се са таквом ситуацијом суочила приликом катастрофалних поплава у Обреновцу и помоћ руских специјалаца упућених преко Центра у Нишу била је одлучујућа да се град спаси од путпуног уништења, а становништво од много тежег страдања, изазваног како снагом водене стихије, тако и неорганизованошћу и неопремљеношћу српских надлежних служби. Сваки Србин ко после тог искуства о хуманитарном центру у Нишу прича као о могућој војној бази, а не као у центру за реаговање на ванредне ситуације ментални је болесник или морална наказа спремна да своје материјално благостање гради на страдању сопственог народа. 

Такође, 2012. године, када су гореле Србија и БиХ, руска авијација из хуманитарног центра у Нишу, помогла је у њиховој ефикасној локализацији, не дозвољавајући било какве драматичне ситуације, какве се ових дана дешавају у Црној Гори и Хрватској. 

Али, нажалост, како нас је пре два дана обавестио директор Српско-руског хуманитарног центра у Нишу, Вјачеслав Власенко, “Министарство за ванредне ситуације Русије не учествује у гашењу пожара на Балкану због политизације овог питања и административних препрека”(1). Другим речима, нико их није позвао. А зашто, када су набољи на свету? Зато што су обе поменуте земље чланице НАТО-а, а Алијанса има свој механизам за овакве случајеве, који се зове “Евроатлански центар за одговор на ванредне ситуације” (EARDRCC). (2)

Проблем са овим механизмом је што он нема на располагању сопствена средства за деловање, него се апели за помоћ, какав је ових дана упутила Црна Гора, прослеђују националним центрима НАТО савезника и свим партнерским земљама које поседује неопходну технику (у случају Црне Горе авионе и хеликоптере за гашење пожара), након чега следе билатералне процедуре.(3)

Све ово свакако одузима време а стихије не чекају администрацију. Ни водена, ни ватрена, нити било која друга, природна или вештачка. Тако је први авион за гашење пожара, као помоћ Алијансе, у Црну Гору слетео 18.јула, око 20.30 часова. Реч је о украјинском Антонову АН32П, а швајцарски вишенаменски хеликоптер Супер пума стиже тек 19. јула ујутро. Авион за гашење пожара Ер-Трактор стићи ће из Израела тек за неколико дана.(4) 

Има ли Црна Гора толико шуме?

Наравно, свака помоћ је драгоцена и добро дошла ономе ко нема ништа, али морамо се запитати да ли је могло ефикасније? И да ли је Црна Гора свој апел за помоћ могла и требала да упути и онима који нису део НАТО-а, а спремни су да помогну? Сати, а не дани важни су у таквим приликама.

Или је, на Балкану, политика опет важнија од људи …

___________________________________

  1. rs.sputniknews.com/rusija/201707171111961521-Rusija-Crna-Gora-pozar/
  2. www.novosti.rs/vesti/planeta.300.html:676221-VATRENA-STIHIJA-U-CRNOJ-GORI-Herceg-Novi-ne-pamti-ovakav-pozar
  3. Исто
17 гласовa