Драган Милашиновић

Дуго и предуго ћутала је Црква на све јереси којима савремени српски вожди, српска квази-елита, изложише своју земљу и народ. На све нечисти којима засуше нашу традицију. На лажи којима загадише нашу прошлост, опустошише садашњост и обесмислише будућност. Као да се божији посланици стиђаху онога кога на земљи представљају. Бога. Као да жуђаху за земаљским, а не за небеским. Као да се уплашише Силника земаљског који им, ономад, 2013. на Свети синод упаде да их приморава да се одрекну Завета косовског …

Дуго и предуго ћутала је Црква, гледајући у реал-политику уместо у Каноне, у џипове уместо у иконе. Многи црквени оци наши као да заборавише да се за њих време не мери годинама и мандатима, већ вековима и Вечношћу. И да је “земаљско, замалена царство”. И народ поче да губи Веру, да пред “образовним сексуалним пакетима” заборавља Светосавље, да под Пинком губи Завет косовски. Да пред јарким бојама Содоме и Гоморе земаљске заборавља на Небеску Србију. Да заборавља шта је мушко,  а шта женско, шта је тиранин, а шта Бог.

А Црква ћуташе, уместо да дигне глас и упозори вожде и народ свој на странпутицу којом кренусмо и казну коју платише они народи који рађаху ово што данас радимо ми. На речи светих књига које о томе говоре. На Свете оце иза којих осташе дела и записи. На победу Бога. Јер, где су данас силни Вавилонци, где је моћни стари Рим…?

Али, ћуташе Црква, дуго и предуго… А онда, када на Видовдан 2017., на светој земљи косовској, један пензионисани Владика српски рече оно што жива Црква треба да говори сваки дан, дигоше се куси и репати да га нападну у име Рогатих. Да га вређају, да прете, да причају о народу који воли Вожда.

Сетише се да кажу да је пресветли Владика српски, Атанасије, критиковао власт, а да је власт од Бога. Као да их је лично Бог послао да нас зајашу. Не, господо, власт је била од Бога, док су српским земљама владали краљеви који су право на престо и властовање полагали рођењем. Ви који на власт долазите покраденим изборима и сплеткама западних тајних служби нисте од Бога! Нити Ви који се уместо крсту клањате троуглу. Зна се шта је чији знак! 

И нападоше на Владику многи, чак и неки из црквених редова, али нико не оспори ништа од оног што је рекао. Јер владика Атанасије говораше канонске Истине, а не дневно политичке фразе и потребе. Он, пред костима светог Цара Лазара, у дану када се спајају Небеска и земаљска Србија, рече оно што је Црква требало да каже давно, јако и јавно!

Јер, Црква не треба да брине о идејама земаљских власти, па да су оне и највредније, већ мора бранити црквене истине и темеље вере, увек и свуда, без обзира ко их угрожава или подрива. Те њене истине утврђене су канонима и не могу се мењати, ни прећуткивати, ради потреба и циљева оних који су узурпирали земаљску власт, свакодневно газећи Устав и земаљске законе у име некаквих самопрокламованих “виших политичких циљева”. Не постоји ни један “виши политички циљ” ради кога Црква не треба да каже да је Содомија грех, да би угодила властима. То није мешање у политику, нити грађанска и људска права, већ саопштавање верских истина, потребно верујућем народу.

Сам човек својим делима прихвата или одриче се Бога. То јесте његово право у грађанској држави, али и Црква има право да такве спомене, и обавезу да критикује грехе њихове, као и свачије.

И зато хвала ти, пресвети владико Атанасије. Још од времена Милошевића силници земаљски од тебе су зазирали, а верујући народ твој суд жељно ишчекивао и ценио. Хвала ти, што нас ни у пензији ниси заборавио…

Прочитај без интернета:
33 гласa