Драган Милашиновић

Чији хлеб једеш, његову песму певаш.

(Народна пословица)

Морам признати да ми је политикин текст „Инцест траума центар поново траумира министра Шарчевића“, на који се сјајни проф.др Слободан Антонић позива у својој последњој колумни на ФСК-у(1), претходно измакао пажњи! Вероватно зато што како Политика постаје све више про-Вучићевска ја је све мање читам. Но, познајући врхунски смисао професора Антонића да раздвоји битно од небитног, није ми било тешко да направим корак назад  и прочитам  тај чланак чији је поднаслов: „Невладина организација чији су образовни пакети повучени због непримереног садржаја објавила да ће због тога прекинути улагања у просвету“.(2)

У том тексту наводи се саопштење „Инцест Траума центра“, чији су злокобни „сексуални пакети“ усталасали зомбирану српску јавност и ујединили је у осуди отвореног  напада на дечију свест садржајима непримереним њиховом узрасту, да ће привремено обуставити улагање новчаних средстава у сферу образовања до повратка министарства на политику правилног спречавања …“ (3)

Ставићемо на страну дрзак и уцењивачки тон којом се активисткиње једне НВО обраћају највишим представницима извршне власти државе (ресорном министарству Владе Србије), позивајући их да се дозову памети, већ ћемо се позабавити самом чињеницом да једна НВО наводно финансира образовни систем Србије, који би морао бити искључива брига државе, и то од 2009-те, што се прецизира у наставку саопштења. 

Ово отвара сијасет веома битних друштвених питања. Пре свега, који је интерес неке НВО да директно финансира у област каква је образовање? Зашто то чини? Затим, одакле им новац, будући да су по вокацији то непрофитне организације? Даље, на који се начин то финансирање врши (да ли се новац прослеђује државном буџету, локалним самоуправама, школама итд) и по којим критеријумима? Колики су то износи, када они могу претити држави „обустављањем“? И можемо ређати на десетине тих питања, од којих је свако итекако важно за разумевање садашњег хаоса у образовном систему, али увек морамо завршити питањем ко и како контролише токове и ефекте таквих улагања у образовање и друге области од општег државног и друштвеног интереса? 

Можда се у тим „улагањима“ крије тајна зашто моје дете мора да поред обавезног енглеског, за други страни језик бира између немачког и италијанског, а не руског и кинеског, на пример.

Да невоља буде већа министар Шарчевић у истом тексту тврди да не зна ништа о наводним улагањима Инцест  Траума Центра у образовање. Проверићемо, али морам да истакнем да нам њихова улагања нису ни потребна – изјавио је Шарчевић напомињући да од када је он на челу министарства већина активности се спроводи уз сарадњу стручњака који волонтирају.(4)

Шта сад па то значи? Какве активности, који волонтери? Зар нам децу не уче плаћени просветни радници? И како министар не зна структуру прихода у министарству којим руководи? Даље, шта значи то „да нам њихова улагања нису ни потребна? Постоје ли неки чија су нам улагања потребна? И ко су они?

Све у свему – СТРАШНО! Некада су нам говорили да „народ који има овакву омладину, не може да пропадне“. Али, то је било некад. Сада би могли једино да кажемо омладина која има овакву Владу, мора да пропадне. Или да се „СНАЂЕ“ … 

Заврши и пали – што би реко Мегатренд-Мића.

____________________________________

(1) www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/ostalo/nvo-sektor-kao-ovdasnja-duboka-drzava/

(2) www.politika.rs/scc/clanak/381974/Incest-trauma-centar-ponovo-traumira-ministra-Sarcevica

(3) Исто

(4) Исто

23 гласa

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ