FUDBAL - Navijaci na utakmici Rusija - Srbija. Moskva, 10.08.2011. photo:N.Parausic

Драган Милашиновић

Савест наша нас приморава да плачемо, када Руси плачу, и да се радујемо, када се Руси радују. Велики је дуг наш пред Русијом… 

Владика Николај Велимировић(1) 

 

Данашњем заседању Атлантског савета, организације која има значајан утицај на америчку спољну политику, о Западном Балкану, претходио је њен Извештај о новој америчкој стратегији за Балкан под називом „Балкан напред: Нова стратегија САД за регион“. Иако сам о томе писао у јучерашњем осврту овде ћу, само као увод, подсетити да је једна од препорука овог тела постизање “историјског” зближавања са Србијом, али једино  под условом да Београд почне “значајно да се дистанцира од Русије“(2).

Јасно је да се ради о најави нове “непристојне понуде” српском политичком естаблишменту, пажљиво срачунатој да се уклопи у Вучићево симулирање војне неутралности и одвијање “унутрашњег дијалога” у коме је једино јасно да морамо прихватити чињеницу да остајемо без Косова. Јасно је и да Вучићев режим ту понуду неће одбити, и да ће кренути у манипулативну медијску кампању како би ову нову идеју о обнављању пријатељства “вука и јагњета” приближио српском народу.

У делу те кампање који ће долазати од евро-атлантских испостава и лобиста у Србији чуће се о Русији и Путину безочне лажи, смишљене у западним пропагандним институтима и у дозама пажљиво одређеним од професионалаца у установама за масовно обликовање јавног мњења.

Од нас, народних интелектуалаца, очекује се да се тим лажима супротставимо вером, знањем, а пре свега Истином о великој, братској Русији, која нас је волела и када је живела и када је умирала. Ту Истину, коју је Свети Владика Николај сажео у једној реченици, ми смо дужни бранити и одбранити мноштвом текстова пред лажима оних који су нас три пута цивилизацијски сатирали у само једном веку, а наш корумпирани естаблишмент нам их и даље намеће као “пријатеље”, и још горе  као некакве “узоре”.

Они нису наши “пријатељи” нити могу бити “узори”. Наш узор је Исус, распети и васкрсли, наш пут је Православље, а наш крај Пута, наш Трећи Рим, може бити само Русија. Једино то је Живот за православну и слободну Србију. Никако и никада Брисел.

Зато и пишем за ФСК из Москве, руско-српски сајт. Добили смо много таквих „битака“, затворили много Прозора овертона, разобличили многе лажи које нам сервирају њихове евро-атлантске испоставе. А, знате ли зашто? 

Зато што мене и моје сјајне колеге (Ању Филимонову, Александра Павића, Слободана Антонића, Ненада Благојевића, Ранка Гојковића, Бранка Павловића, Петра Искендерова, Славку Којић, Михајла Меденицу, Предрага Ђеранића и све остале), не везује новац већ убеђења. Не уједињује нас пројекат, већ вера.
И част је са таквим експертима и интелектуалцима делити визују времена које неумитно долази, времена у коме ће се руски и српски народ вратити темељним хришћанским вредностима а православци неће радити за хлеб и рачуне у компанијама западног либерализма.
Живело братство српског и руског народа. Живела Русија као Трећи Рим!

 

_______________________________

 

  1. www.carsa.rs/vladika-nikolaj-o-caru-nikolaju-ii-ruski-lazar/
  2. www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/analiza-vesti/balkanske-skice-atlantski-savet-i-balkan/

 

 

48 гласовa