Штићенике геронтолошког центра (старачког дома) на Бежанијској коси у Београду у среду је на огласној табли затекло следеће саопштење:

„ЧЕТВРТАК, 05. 03. 2015, 10:00 ЧАСОВА, ПРОЈЕКЦИЈА ФИЛМА О ПОСЕТИ ПРЕМИЈЕРА ВУЧИЋА И МИНИСТРА ВУЛИНА ДОМУ БЕЖАНИЈСКА КОСА“.

Добро сте прочитали. Становници геронтолошког центра позивају се да присуствују „пројекцији филма“ о посети два Александра, Вучића и Вулина, том истом центру. Пазите: филма! Ни мање ни више. Снимак посете се злосрећним становницима старачког дома потура као – филм. Вероватно зато што тако звучи примамљивије него као снимак.

Ово саопштење је речито сведочанство о застрашујућим размерама пропаганде коју спроводи режим Александра Вучића.

Као прво сазнање које проистиче из саопштења могло би да се наведе то што су у режимску пропаганду укључени буквално сви који су на било који начин повезани са властодршцима. Неће бити, наиме, да је Вучић лично, или Алистер Кембел, или Тони Блер, или Вилијем Монтгомери, или било ко из живописне галерије премијерових саветника и помагача, наложио да се пензионерима из неког тамо дома пуштају наврат-нанос склепани пропагандни материјали. И у замисли и у изведби то је могло да буде само дело каквог руководиоца дотичне установе, вероватно страначког кадра СНС-а. А то говори да је СНС увелико постао уиграна војска за спровођење пропаганде, у којој чак и најситнији шрафови здушно узимају учешће у величању страначког вође и сваког његовог потеза.

Као друго, јасно је да више нема прилике која им је небитна, нити циљне групе која им је премала. У преводу, од сада па надаље и убудуће целокупна СНС машинерија бавиће се само и искључиво ширењем пропаганде. Остале делатности, укључујући и оне које спадају у њихове дужности према држави, народу или пуком радном месту, потпуно су повучене.

Као треће, пропаганда коју режим и послушници шире биће најпростија могућа. У сваком смислу. Овај закључак не проистиче само из тога што се снимак рекламира као „филм“, већ и из тога шта је најављено као садржај тог „филма“. Све чиме режим данас може да се похвали јесу њихове посете овим или оним установама и овако или онако замотана обећања која су том приликом изговорена. Повољних резултата њихове владавине нема, нити их режим очекује, и зато се „филмови“ имају правити чак и о посетама старачким домовима.

И на крају, као четврто, малтене се само од себе намеће уверење да све ово указује на панику у редовима режима. Ово јесу потези очајника. Можда очајнику крај и није тако близу као што му се чини (и зато је прерано да они коју му тај крај прижељкују почну да ликуј), али да га је очај захватио – то је више него очигледно.

5 гласовa