Борис Степанов

Европски политичари не воле да говоре о свом материјалном стању. Али уколико се пажљиво погледају извештаји буџета ЕУ видеће се цифре које могу да шокирају. Буџет ЕУ за 2014. – 2020.годину износи 960 милијарди евра. Од њих се скоро 6% троши на плаћање администрације – 7 органа ЕУ, међу којима је и Европски парламент. Сваке године се за одржавање 55 хиљада европских комесара, европских посланика и чиновника троши око 8,5 милијарди евра. Буџет Латвије која има око 2 милиона становника је само 8,4 милијарди евра. Осетите разлику. Најобичнији посланик месечно прима 8213 евра плус дневнице за службена путовања. Скромно узето – сваки посланик има плату већу од плате Ангеле Меркел, која није баш тако мала: 12803 евра месечно. Али сваки посланик има уз себе и гомилу помоћника – за њих су издвојене 23 392 евра месечно. Посланику у његовој земљи следује и канцеларија (4320 евра/мес.). Узети су у обзир и трошкови транспорта (4000 евра/мес.), годишњи одмор који се исплаћује обавезно после године дана мукотрпног рада (4264 евра). Наравно да је сасвим разумљиво и да сваки посланик размишља да му, када напуни 63 године, следује праведно зарађена пензија. Испоставља се да му све зависи од тога колики му је стаж. Ако је у Европском парламенту радио дуго, посланик може да рачуна на 5749 евра месечно. Мали стаж у парламенту даје право на „скромну“ пензију од 1437 евра. За такву плату, рекло би се, свако би хтео да доспе у Европски парламент. У отаџбини, посебно у земљама Источне Европе, где је стандард обичног света врло скроман, посланик у свом рођеном парламенту ће учинити све – и могуће, и немогуће, како би га послали на рад у Брисел или Стразбург. Тамо он може да обезбеди будућност не само себи, већ и деци, па чак и унуцима. Уосталом, велики део бирача је одавно рашчистио с тим да Европска унија и Европски парламент одавно представљају вечите „јасле“ за многе маргиналне политичаре који се пробијају у политику не како би се борили за заштиту интереса својих бирача, већ како би сами могли да живе лагодно. Сваке године на изборе за посланике у Европски парламент излази све мање људи. На пример, у Словачкој је изашло 13% бирача, у Чешкој – око 20%, а у Словенији – 21,5%. Најзад, осим материјалне користи, постоји и „светска слава“. ТВ, радио, интернет, најчитанији листови труде се да испричају, ако не баш о сваком европском посланику, ипак – о многим од њих. Интервјуи, разговори на радију, телевизији, различита снимања, често од тих посланика праве „европске звезде“. И што су веће „звезде“, то оне брже заборављају ко су оне у ствари.

5 гласовa

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ