Борис Степанов

У априлу – мају ове године Французи ће да бирају свог новог председника. Предстоји озбиљна битка за Јелисејску палату. Главна борба ће се водити између два главна политичара – између вође „Националног фронта“ Марин ле Пен и конзервативца Франсуа Фијона. Рејтинг обоје њих је између 25 – 26%. Остали са тешком муком долазе до 17 – 20%. Са социјалистима и њиховим кандидатом, екс-премијером Пете Републике Мануелом Валсом се упорно дешавају непријатности. Средином јануара он је добио шамар од 19-годишњег младића – то се десило у Бретањи, у току предизборне кампање. А уочи католичког Божића у Страсбуру Валса и његово друштво је брашном посула непозната особа. Тако да је бивши премијер постао прва особа за изјављивање „свенародне љубави“ према социјалистичкој партији.

Садашњег председника Франсуа Оланда и његове партнере у Француској одавно су прогласили за тим који је излетео из прве лиге. Социјалисти имају рекордно ниске показатеље подршке бирача 5 – 7%. Ново време захтева нове и одлучне политичаре – оне који могу Француску да изведу из економског и политичког ћорсокака.

Млади бирач више никако не жели да живи онако, како му се наређује из Брисела, не жели да подилази Берлину и канцеларки Ангели Меркел. Врло је вероватно да сви желе новог Шарла де Гола који се никада није потчињавао САД-у, који је формирао Пету Републику и који је увео земљу међу најснажније европске земље. Док је Шарл де Гол водио Француску, ту земљу су поштовали и волели, она је служила осталим као пример. Врло је вероватно да ће Мануел Валс преживети више него онај један поменути скандал. Његово учествовање у предизборној кампањи рекло би се да има јасно одређен циљ: да одузме гласове Марин ле Пен, која је код француских гласача све популарнија. Против ње ће се борити сви: и републиканац Франсуа Фијон, и независни кандидат Емануел Макрон, и вођа „Леве партије“ Жан-Лик Меланшон. Марин ле Пен чека тешка битка. Она је у сталном контакту са народом, позива да се права власт врати комунама и департманима, да се доведе у ред демократија, да се развија француски бизнис, као и да се прекине са коришћењем јединствене европске валуте која, она сматра, представља главну препреку за реиндустријализацију земље. Ни просечном Французу се оно против чега се она бори никако не свиђа. Баш као што је просечни Енглез гласао за брегзит, а просечан Американац – за Доналда Трампа.

2 гласa