Како смо обавештени, СПЦ се обратила и Ватикану како би било спречено учлањење „републике Косово“ у УНЕСКО. Можда Србија помогне и папа Франциско.

У оваквим неприликама помоћ се тражи са свих страна. Међутим, заборавља се шта је Србију довело у овакву ситуацију.

Косовским Албанцима напамет не би пало да траже чланство у агенцијама УН, да пре тога нису ушли у друге међународне организације. А тамо су се нашли, зато што је Србија тај процес подржала. Или, није га ометала.

То је последица потписивања Бриселског споразума.

Мада, Ивица Дачић нас је тада убеђивао да ће се Србија једног дана позивати на Бриселски споразум, као што се данас позива на Дејтонски. Испоставило се да то није тачно.

Бриселски споразум по свему подсећа на Ердутски. Албанци завршавају посао на разним пољима, као што су га Хрвати завршавали у Славонији и Барањи, а Србија седи и ћути. Не омета. И онда се сви изненаде када дође оваква борба за столицу у УНЕСКО-у. Дозвољавање Албанцима да легитимизују и легализују свој статус у регионалним организацијама отворила им је врата МОК-а и других међународних организација мањег значаја, а после тога пут их је даље водио ка агенцијама УН. То су морали знати и Дачић, и Вучић, и остали који су преговарали тада у Бриселу. И ако „Република Косово“ постане чланица неке од агенција УН, велики део одговорности сноси и руководство Србије.

6 гласовa