Златко Богатиновски

Пре десетак дана је релативно незапажено у српским медијима прошла вест да је Председница Аргентине Кристина Киршнер замолила бившег председника Бразила Луиса Лулу да Силву, приликом његове посете Аргентини, да помогне да се њена земља прикључи БРИКС-у.

Разлог за ову њену молбу је то што су пре свега у неким земљама Јужне Америке поново у току покушаји да се оне врате неолибералној политици која их је већ довела до потпуне пропасти. Киршнер је апеловала да се латиноамеричке земље међусобно зближавају и, онако како је једино могуће, с обзиром на јачину највећег непријатеља САД, заједно, супротставе таквим претњама.

Пошто је, како пише аргентински „La Nacion“, Киршнер уверена да ће се БРИКС-у временом прикључивати и друге земље, изјавила је: „Волела бих да тој групи земаља додам још слово „А”. Па да она почне да се зове БРИКСА”.

Ово није први пут да се постави питање и проширења БРИКС-а, а и учлањења Аргентине у обећавајућу организацију.

Снага БРИКС-а

Подсећања ради, Брикс (енг. BRICS) је акроним, енглеска скраћеница која се односи на економско савезништво пет земаља: Бразила, Русије, Индије, Кине и Јужноафричке Републике (Brazil, Russia, India, China, South Africa). То је уједно и економски појам који се још од 2001. године односи на оно најважније: независни од стране ММФ-а, и скоро константно растући развој привредних потенцијала комплементарних привреда ових земаља.

Уочавајући прво политички па онда и економски опоравак Русије који је почео у прошлој деценији, онда економски бум Кине, а онда и изузетан потенцијал привреде Индије, Бразила и Јужноафричке Републике, аналитичар корпорације за глобална финансијска истраживања „Голдман Сакс“ Џим О’Нил га уводи у свет глобалних финансија, медије и јавност.

Први састанак званичника ових држава је одржан на лето 2008. године у Русији, у Јекатеринбургу, и тада је назван самит земаља чланица Брикса.

До 2011. године, групу су чиниле Бразил, Русија, Индија и Кина, а од 13.априла те године и Јужноафричка Република.

Колика је снага БРИКС-а најбоље говори податак да Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужна Африка заједно дају 29% светског бруто продукта (преко 16 билиона долара). С друге стране, у ММФ-у, земљама БРИКС-а припада само 11 одсто гласова.

Током последњих 10 година, земље БРИКС-а су свој БДП повећале преко 4 пута док су економије развијених земаља за то време порасле само 60 одсто.

БРИКС је највеће тржиште у свету јер га чини 2,9 милијарди људи (40% становништва планете).

Обим трговине унутар БРИКС-а за 5 година порастао је два пута и премашио 300 милијарди долара.

На Самиту БРИКС-а одржаном у Бразилу 2014 донето је неколико важних одлука, међу којима и одлука о оснивању нове Развојне банке (операционализација договора из 2013. године о стварању нове финасијске институције) и заједничког монетарног фонда за стабилност валута (стабилизациони фонд CAR), које би земље могле користити приликом платнобилансних проблема, а који ће, истовремено, бити пандан ММФ-у и Светској банци.

Ове две инситуције настају тачно 70 година након Бретонвудса на коме су створене Светска банка и ММФ и креиран послератни светски финансијски систем какав данас имамо, а који, тако очигледно, не задовољава потребе већине земаља у свету.

Како је тада на Самиту изјавио руски председник Владимир Путин, ови пројекти ће обезбедити независност земаља БРИКС-а од финансијске политике западних држава. Почетни капитал развојне банке је 100 милијарди долара, чиме ће она постати једна од највећих мултилатералних развојних институција на свету.

Према споразуму, Развојна банка ће иницијално имати 50 милијарди долара основног капитала, где ће свака од чланица уплатити по 10 милијарди, тако задржавајући равноправност у овој институцији. Осим директних уплата чланице ће положити и још 40 милијарди долара у гаранцијама. Банка ће остати отворена и за друге чланове, али удео БРИКС-а неће моћи да се спусти испод 55 одсто.

Од оснивања развојне банке вероватно је и важније формирање фонда (за заштиту од долара) тешког управо 100 милијарди долара, из кога ће чланице добијати помоћ у случају платнобилансних тешкоћа и екстерне неликвидности.

Зашто је ово битно? Па управо су земље у развоју 2013. године на својој кожи осетиле опасности глобалног финансијског система заснованог на долару као резервној валути којом управљају Федералне резерве САД.

Наиме, борећи се са својом економском кризом, смањењем штампања долара, САД су тада, у ствари, повукле милијарде из земаља у развоју назад у Америку, изазивајући депресијације локалних валута, раст камата и финансијске потресе у многим земљама.

Управо због оваквог, апсолутно једностраног, себичног, понашања америчких монетарних власти, лидери БРИКС-а су се одлучили за фонд који би премостио нестабилности због повлачења иностраног капитала.

Тако је договорено да ће Кина у фонд уплатити 41 милијарду долара, Русија, Индија и Бразил по 18 милијарди, а Јужна Африка 5 милијарди долара.

Треба напоменути да су ове две финасијске институције БРИКС-а основане и зато што земље у развоју већ годинама од ММФ-а и Светске банке захтевају реформе како би добиле више права у одлучивању.

Нити има реформи, нити има права. Тако нпр. Кина, која је сада друга економија на свету, у ММФ-у има мање гласова од САД (која има право вета), Јапана, Француске и Велике Британије. У развојној банци БРИКС-а нико нема право вета. Довољно за поређење.

Земље БРИКС-а помно прате светску геополитичку сцену и врло рационално и правовремено реагују. Тако су на помињану могућност да би Грчка могла да изађе из еврозоне, што је дало основа за спекулације о томе да би могла да се „приклони“ неким другим удружењима, на пример БРИКС-у, чији чланови располажу значајном количином слободних финансијских ресурса, стигле вести да је Грчкој било понуђено да се прикључи земљама БРИКС-а.

Док су званичници Грчке били, у мају месецу ове године, на састанку са партнерима из еврозоне у Бриселу, настојећи да постигну договор са кредиторима који би омогућио пуштање преостале транше кредита Атини од 7,2 милијарде евра, Грчка је добила позив да постане једна од чланица нове Развојне банке БРИКС.

Зашто Аргентина хоће у БРИКС?

Пре свега зато што у БРИКС-у види можда и једину шансу за ослобођење из стега међународног (западног) финансијског тржишта, чије све услове диктирају Светска банка и Међународни монетарни фонд, јер ће, по свему судећи, моћи да рачуна на помоћ у облику кредита из БРИКС-ове развојне банке.

Управо у том смеру су лидери БРИКС-а након прошлогодишњег споразума и одржали састанак са лидерима латиноамеричких земаља, Аргентине, Чилеа, Колумбије, Еквадора и Венецуеле. На помоћ би пре свега могла да рачуна баш Аргентина која се налази у дужничкој кризи последњих десетак година, а тренутно води битку са “лешинарским фондовима” који нису пристали на репрограм дуга и сада траже исплату обвезница вредних 1,3 милијарде долара у целости након одлуке Врховног суда САД да на то имају право.

Председница Аргентине је управо због тога за време трајања прошлогодишњег самита БРИКС-а први пут изразила жељу своје земље да буде шеста чланица групе.

Поздрављајући „тежњу руководства Аргентине да се приближи нашој асоцијацији“ баш је председник Русије Владимир Путин објаснио зашто се „за сад не размишља о ширењу БРИКС-а“, али је нагласио да „то питање може постати актуелно у наредном периоду.“

Разлоге неширења БРИКС-а Путин је објаснио овако: „Прво треба уходати механизме сарадње који унутар асоцијације већ постоје. Иначе, све већи број земаља види перспективу развој БРИКС-а. Зато ће вероватно надаље постати актуелно питање његовог етапног ширења”.

Путин је потом указао да је могуће већ сада стратешко партнерство БРИКС-а са Аргентином поводом међународно-политичких и финансијско-економских питања. Иначе је Аргентина један од водећих трговинских партнера Русије у Латинској Америци. За последњих десет година обим билатералне трговине двеју земаља је порастао три и по пута.

БРИКС – нада за земље у развоју, да ли и за Србију?

Средства из развојне банке БРИКС-а ће бити употребљавана за јефтине кредите за изградњу, понајвише, инфраструктуре али и за пољопривреду и индустрију. Многе земље у развоју се надају да пласмани кредита неће бити ограничени само на чланице већ да ће и други моћи да позајме део тог капитала.

Иако ови кредити можда неће бити ни јефтинији од кредита Светске банке или ММФ-а, оно чему се сви надају је да неће бити бескрупулозних условљавања, тако карактеристичних за ове предаторске институције, која често задиру не само у економски, већ и у политички суверенитет земаља које се буквално преваре узимајући такве кредите.

До појаве развојне банке БРИКС-а, имали смо с једне стране Светску банку која одобрава веома јефтине кредите, али са тако ригорозним условима и процедурама које многе земље у развоју не могу да испуне. С друге стране је ММФ који, то можемо на жалост видети и у Србији, своју помоћ условљава вођењем одређене политике, најчешће кресања јавне потрошње, где прво страдају плате, пензије и социјала, што често доводи у питање и опстанак не само најчешће демократски изабраних влада земаља које су прихватиле „помоћ“ ММФ-а, већ и самих држава.

Наде малих земаља у развоју попут Аргентине, па и Србије, која и није више земља у развоју већ у свеколикој регресији, леже у томе да ће их бар земље на сличном нивоу развоја разумети боље од развијених земаља које управљају ММФ-ом и Светском банком.

Ово зато што су баш свих пет земаља БРИКС-а имале језиво заједничко искуство са неолибералним економским концептом – прво у спровођењу те исте неолибералне политике, потом до економског колапса држава, а онда и одбацивање исте те политике.

Србија тако очигледно иде ка колапсу државе, да је нужно и једино корисно напустити ту исту неолибералну политику. То значи и што већу сарадњу са земљама БРИКС-а, што је и Аргентина препознала.

Зато је и наслов текста карикатуралан. Није, на нашу жалост, Србија ни једном затражила да постане шеста чланица БРИКС-а, већ – Аргентина, и то по други пут.

17 гласовa