Редакцијски коментар

Цена коју грађани Србије плаћају због недоследности владајућег режима можда се највише осећа у Београду, који је, као главни и највећи град, вечити полигон за остваривање политичких и економских интереса којих су остале средине често поштеђене. На пример, Београђани, за разлику од осталих становника Србије, морају да износе и терет „Бус плуса“.

За оне који не знају, „Бус плус“ је предузеће које је пре пуне три године преузелу контролу над наплатом карата у јавном превозу града. Рад „Бус плуса“ од почетка је праћен контроверзама, скандалима и неразјашњеним нејасноћама, почев од тога да се никада није недвосмислено утврдило ни ко је прави власник те фирме у коју се свакодневно сливају поприлично велике своте новца. Управо су те сумње у регуларност целог пројекта представници Српске напредне странке тада, 2012. године, наводили као главни разлог због којег се оштро противе „Бус плусу“. А то њихово противљење било је веома гласно. Тада главни медији наклоњену СНС-у, радио станица „Фокус“ и телевизијска станица „Свет плус инфо“, често су организовали емисије којима је главна тема био „Бус плус“, а у којима су гости, претежно чланови СНС-а, најављивали да ће укинути „Бус плус“ чим освоје власт у Београду.

Чак су били смислили и слоган који је алудирао на могућу пљачкашку позадину целог пројекта: „Бус плус, грађани минус“.

Власт у Београду, међутим, СНС није освојила све до касне јесени 2013, односно, скоро годину и по касније него што је освојила власт у републици. Али, када је једном преузела управљање Београдом, СНС није урадила ништа на томе да Београђанима испуни обећање и „Бус плус“ укине, а систем јавног превоза прилагоди могућностима, потребама и правима Београђана. Испитивање пословања „Бус плуса“ није испитано, тако да је јавност и даље без одговора на питања која је сама СНС постављала пре него што је освојила и Београд, као што је, на пример, због чега су карте скупље него што је то економски логично, или, где тачно одлазе паре које се прикупе од продаје карата у превозу.

Последњих седмица све је постало још горе: тарифа је почетком фебруара промењена, па карте сада имају временско трајање, али су зато постале још скупље – ова промена се исплати само онима који до одредишта мењају више линија, док су онима који користе само једну трошкови у ствари порасли. Контроле су, са друге стране, све ригорозније, а и закон је посебно пооштрен, па се сада вожња без карте третира као прекршај.

Другим речима, не само да СНС није испунила обећања која је давала док је била опозиција у Београду, него је у наметању „Бус плуса“ отишла још и даље него претходна власт. Све то је, суштински, иста матрица као и, на примери, политика СНС-а према Косову и Метохији. Због подударности та два, веома је тешко поверовати властима када се правдају да је њихова политика, ма на ком нивоу, одређена спољашњим притисцима и затеченим стањем.

5 гласовa