Бранко Павловић

Још једном треба застати, сабрати се у мислима и посветити себе нашим херојима, војницима и другим припадницима оружаних снага, који су дали свој живот за одбрану отаџбине у НАТО агресији која је почела 24.марта 1999.године. Наша срца још једном треба да закуцају за цивилне жртве које је НАТО зликовачки убио у тој агресији.

Те 1999.године смо се борили за слободу, као и наши очеви и дедови 27.марта 1941.године, који су масовним демонстрацијама, које нису биле ни енглеске ни комунистичке него српске, на светлим слободарским српским традицијама, оборили издајничку владу.

Погледали су нацизму и фашизму у очи, баш као и најбољи од њих четири године раније у Шпанском грађанском рату.

И они су бранили исте оне вредности и на истом нашем слободарском духу, као и њихови очеви у ратовима 1912.-1918, који су пронели славу српске војске и српског имена.

Та црвена нит српског слободарског духа иде поколењима уназад кроз векове, и увек када се чинило да је пораз коначан, живот је налазио начина да победи и да нас очува.

Освајати слободу данас, значи борити се против НАТО и ММФ-а. То данас значи бити веран својим прецима, а суштински веран себи.

И данас та црвена нит, готово у вертикали, води од 27.марта 1941., преко, 24.марта 1999. до Црвеног трга у Москви 9.маја 2015.године.

Тог дана ћемо поново застати, сабрати се у мислима и бити посвећени слободи.

6 гласовa