Борис Степанов

Милион и више избеглица коју су у Немачку допутовали „на позив“ фрау Ангеле, сасекли су њен рејтинг толико да су Немци већ спремни да дужност канцелрин преузме разумнији политичар. Шта све нису радили у Берлину како би натерали Ердогана да затвори канале „нелегалног туризма“ ка Немачкој. Сакупили су 3 милијарде евра, али турски премијер је наставио са уцењивањем и упорно је дизао улог. Он сада инсистира не само на убрзаном пријему у Европску унију, већ захтева да му се у тренутку исплати 5 милијарди евра.

Прикривајући се мигрантима, у Анкари су схватили да из ЕУ и Берлина могу да „цеде зној“ све до последње капи. И пет милијарди је мало за турску политичку елиту. Захтевају још 30 милијарди евра. Ердоган одавно зна да ће „немачки усисивач“ усисати, уколико му буде потребно, још неколико милиона људи са Блиског Истока. Перспективно тржиште рада у Немачкој вара стотине хиљада људи који маштају да уроне у немачку цивилизацију, и затим да у њој остану заувек. Први су били млади мушкарци, а за њима су дошли најближи рођаци. Постоји такав програм за „поновно спајање породица“.

Милион се мултиплицира три, и четири, и пет, и десет, и двадесет пута. Тако да кроз 10 година у Немачкој и ЕУ 20 – 30 процената ће бити арапског или турског порекла. Ето, то је Ердоганов план и план његових најближих помоћника. Тим пре, што су суседи из Грчке добили од ЕУ 400 милијарди помоћи. Зашто да се та иста бројка не пребаци на рачуне у Турској? Таква, лукава шема зараде преко миграната може Турке задуго да злати. Наравно, од „тајног бизниса Ердогана“ не пате само обични Немци. Мађарска, Пољска, Чешка и Словачка  су спремни да блокирају балканску маршруту ка Немачкој. Али то Ердогана не плаши, он је спреман да и даље пење мигранте у аутобусе и да их уз комфор пребацује на Запад. Тако да је боље да се од „турских варвара“ ослободе тако што ће им се дати тих 400 милијарди, како у некој скорој будућности не би плаћали за „муке због миграције“ билионе евра. Меркелова више не држи тако чврсто немачко политичко кормило.

Народ то осећа, две посете Турској госпође Меркел, једна за другом, много говоре. Немци не би да падну на колена, али их Турци терају на најружније кораке. Рејтинг се топи, реалног плана нема и у најскорије време, претпоставља се кроз месец, када у Европи буде пријатно и топло, нова „миграциона најезда 2016“ ће стартовати са троструком снагом. Грешке фрау Меркел су спустиле рејтинг до 40%, а он је још скоро био замало па 80. Заједно са падом рејтинга се погоршава и ситуација са немачким лидерством у ЕУ. Да ли Немачка може поново да држи Европу под својом финансијском и политичком контролом? Да „жута мајица“ за победника не пређе на Французе? Одавно се зна да Берлин и Париз не осећају неку велику љубав један према другом.

Две стране су принуђене да формирају „породични савез“, осу Берлин – Париз, да би се ослободили диктата САД-а. Али – сада су дошла нека сасвим  другачија времена. Данас се све решава у Вашингтону, и само тамо, те и шта да се ради са фрау Меркел и мсје Оландом.Уколико се наређења из Беле куће не буду извршавала без икакве сумње ће они бити мењани. Тим пре, што су председнички избори у Француској већ у априлу 2017, а у Немачкој парламентарни – у септембру исте те 2017.године. Наравно, уколико на Оландово место дође политичар који поседује квалитете вође, Европска унија ће можда и осетити тврду француску руку.

Јасно је да је демократија довела Европу до апсурда, да су потребне озбиљне структурне реформе. А њих може да врши само онај ко ће издржати амерички диктат и диригентску палицу узети у своје руке. Европски оркестар одавно не свира усаглашено. Ердоган схвата да уколико у најскорије време он не успе да протера Турску у Европску унију преко „миграционог деветог таласа“ Анкара може заувек да заборави на ступање у њу.

21 глас