Борис Степанов

Бриселско чиновништво неће да размишља о интересима свог становништва. Много њих се већ навикло на јасле да више и не знају да постоји живот изван „бриселског рај“. Од насушних проблема обичних бирача највише руководство ЕУ – Доналд Туск, Жан-Клод Јункер и Мартин Шулц одавно је опрао руке, као да је додиривало нешто јако гадно. Али 2017.година је за целу Европу врло важна: биће одржани председнички избори у Француској и парламентарни у Немачкој. И Париз и Берлин већ размишљају ко ће доћи на власт и шта Европску унију чека од могуће смене политичке елите. Најважније је да Брисел мора најзад да почне да води спољну политику која ће бити независна у односу на Вашингтон. Сви се одлично сећају да су се, док је Обама био председник, и Брисел, и Париз, и Берлин, и Рим, а и Лондон, само бавили извршавањем налога које је издавала Бела кућа. То је довело до масовне скепсе Европе, и до жеље да се напусти Европска унија. А сада треба да се преживи непријатан прелазак од натурања неолиберализма и глобализма чиме се Обама бавио свих осам година своје власти. Многи своје наде вежу за Немачку и Ангелу Меркел која ујесен може да постане канцелар већ четврти пут. Немачки естаблишмент типује на Меркелову и нада се да ће јој њено искуство помоћи да Европску унију извуче из баруштине супротности и коначног распада. Своју реч, која има тежину, још није рекао ни нови председник САД-а. Мора се сачекати и то. Претпоставља се да ће милијардер који неће да храни НАТО и да губи стотине милијарди евра на непотребне пројекте по Европи, свакако донети праву одлуку.

12 гласa