ARCHIV - Ausgelassen feiern die Berliner am 31. Dezember 1989 Silvester auf der Berliner Mauer vor dem Brandenburger Tor. Mehrere hunderttausend Menschen aus Ost und West waren zur ersten deutsch-deutschen Silvesterfeier zum Brandenburger Tor gekommen. In Osteuropa begann ein Erosionsprozess, der am 9. November 1989 mit dem Fall der Mauer einen Hšhepunkt erreichte und eine všllig neue Weltordnung einleitete. Foto: Wolfgang Kumm dpa (zu dpa-Themenpaket vom 27.10.) +++(c) dpa - Bildfunk+++

Борис Степанов

3. октобра 1990.године дошло је до званичног уједињења Источне и Западне Немачке. Отада је то званичан празник читаве Немачке и нерадни дан. Данас, 27 година отада, Федеративна Немачка се дели не само на исток и запад, већ и на север и југ, на град и федералну земљу.

Последњи избори су показали  да немачко уједињење у доброј мери представља илузију. Социолози констатују да само мањина Немаца  (њих 36%)  осећа да се сада живи у јединственом немачком друштву. Осталих 64% виде да се у самој Немачкој земља дели по погледима – на западнонемачки начин размишљања, и на источнонемачки. На истоку су лошији економски показатељи и нижа зарада становништва. То је и довело до тога да су први пут у Бундестаг  доспели и десничари – „Алтернатива за Немачку“. За 27 година у бившу Источну Немачку уложено је преко два билиона евра. Али БДП по становнику у источном делу Немачке не премашује 73,2% од западнонемачког нивоа. И по платама се исток и запад земље значајно разликују. У бившој Источној Немачкој просечна плата износи 2640 евра месечно, док је у Западној она већа за 700 евра. При чему 400 хиљада тзв. „оси“ (подругљив назив за дошљаке из западног дела земље – прим.прев.)  – представљају  „челноки“ (тј. ситни препродавци који раде  „на црно“  – прим.прев.). Они живе у старим федералним деловима Немачке (тј. у источном делу Немачке), а на посао путују – на запад.

Тако да уједињење многима, на жалост, није донело резултате којима су се надали. Крупне корпорације своју производњу нису пренеле на запад. Ма колико Хенрих Кол, а после њега и Ангела Меркел, убеђивали бизнисмене. Нико од индустријских гиганта није хтео да ризикује већ добро разрађен посао. У народу се одавно сматра да немачка штампа припада Англосаксонцима који сваки божји час, без престанка, обрађују  становништво. САД нису повукле своје војне базе, тако да се још увек практично цела Немачка налази под америчком окупацијом. Такође, Пентагон нема намеру да повуче из Немачке своје атомске бомбе.

За Вашингтон велика Немачка представља главобољу и снажног конкурента. Долар жели да по сваку цену спусти вредност евра. Пре 27 година Немци су се радовали што су се опет нашли у истој кући, под   једним кровом. Сада се више не осећа нека посебна радост. У западном делу се прича да им је досадило да плаћају непотребне дажбине за „оси“ и да хране суседе који никако не успевају да науче посао како треба. Све до сада се осећа раскол у друштву које је у Бундестаг довело „Алтернативу за Немачку“. Обичном свету „Алтернатива“ је симпатична због тога што је њен најбитнији задатак  – приоритет унутрашњих немачких интереса (економских) у односу на спољне. Евроскептици желе да земљи врате њену некадашњу националну валуту – марку. И 27% Немаца подржава ту идеју „Алтернативе за Немачку“.

5 гласовa