Ево, свануо је још један Видовдан, дан који за нас, Србе верујуће, није као други. Јер, од те давне, али вечне, 1389., Видовдан није само празник Светог Вида, када се, по предању, сви људи „провиде“ – и Обилићи, и Бранковићи – већ и Дан у години када се увек срећу Небеска и Земаљска Србија, да једна другој шапну своје тајне. Тога дана Милош нам је расцветао божуре, а Лазар отворио Небеске капије.

То је дан када је Принцип своју младост поцепао да би нам понос пробудио.

То је дан када су Карађорђевићи зачели Југославију, свој масонски грех.

То је дан када је, на Газиместану, више од милион српских срца, као једно, узалуд горело.

Дан када Срби треба да се окрену себи…

И зато, утишајте се мало европејци. Прекините параде гејеви. Обуците се, ви, старлете. Одвојите се од ријалитија, фанови…

Отиђите до Цркве, запалите свеће или бар ослушните …

Јер, ко данас, на Видовдан, не осети Милошеву одлучност и Лазарево спокојство, ко заборави мученика Гаврила и милион људи на Газиместану, није Србин и боље да се ни родио није. А онај ко ИЗДАЈНИЦИМА опрости везаног Слободана Милошевића кога воде у Хаг на погубљење и ону сатанистичку седницу владе у Крушевцу којом две луде покушаше да Небеску Србију угурају у бриселски Хад, нека чека клетву кнежеву на свом породу…

Да, данас је Видовдан, празник Светог вида, браћо Срби и сестре Српкиње…!!

16 гласовa