Већ легендарни говор Томислава Николића пред кинеским премијером Ли Кећијангом почео је цитирањем „Креманског пророчанства“: „доћи ће жути људи…“. Председник Србије се прославио овим својим говором, постао је хит на друштвеним мрежама у земљи и иностранству. Међутим, није пуно погрешио. Враћају се „жути људи“. Чак и они којих су се „жути“ одрекли. Србија је усред процеса рехабилитације најомраженијих кадрова ДС-а, Г-17 и сличних про-НАТО партија, људи којих се у једном тренутку и њихова партија морала ратосиљати. Или су сами побегли када више није било власти и функција, прелетели су тамо где су привилегије не питајући за цену. Ескалирало је све са именовањем Јелене Триван на место директора „Службеног гласника“, институције која постоји два века, али се ту није завршило. Како ствари стоје, сада ће Божидар Ђелић бити приватизациони саветник за „Телеком Србије“, а Мирољуб Лабус и Александар Влаховић се помињу као могући чланови већ чувеног „деливери јунита“, паралелне организационе структуре унутар Владе Србије којом ће руководити Тони Блер. Да, долазе нам „жути људи“, враћају се на позиције као да изборе никада нису ни изгубили, а њихова политика се спроводи ефикасно као никада до сада. И како је Александар Вучић кренуо, не треба да нас изненади ако за пар месеци на месту министра одбране буде Јелена Милић, на позицији министра правде Наташа Кандић, а шеф дипломатије Соња Бисерко. А смејали смо се када нас је пре пар месеци упозорио Томислав Николић: „доћи ће жути људи…“.

12 гласa