Борис Степанов

Садашњи црногорски лидери – премијер Мило Ђукановић и председник Филип Вујановић – дошли су на власт 1991.године. Скоро 25 година дојучерашњи комунисти, а данас демократе и либерали Ђукановић-Вујановић никоме не дозвољавају да дође до руководства земљом. У марту 1999. они су оштро осуђивали и клели Вашингтон и Брисел због свакодневног бомбардовања Југославије. Сада више није згодно да се то помиње. Искусни људи, они схватају – Европа одавно има новог управника – Сједињене Америчке Државе.

Наравно да се тандем Ђукановић-Вујановић  данас из све снаге труди да заради на пријатељству са САД. У томе им активно помаже амбасадор САД у Црној Гори Маргарет Ен Уехара. Дат јој је јасан налог да по сваку цену затвори „јужно крило“ Балкана. Управо зато Стејт-департмент  не жали ни снаге, ни финансије, како би пројекат „Црна гора  у НАТО-у“ био успешно извршен. Улог у тој игри је превисок: Јадранско море и Отрански пролаз.  Госпођи Уехаре  су у помоћ послати искусни консултанти из  ЦИА и Пентагона. Они знају да обраде не само политичаре и посланике, већ и обичне бираче. Већина Црногораца за сада не жели превише да се њихова мала земља претвори  у нови резервни аеродром ВВС САД и базу америчких атомских подморница. Али Американци се не повлаче. Они са црногорским лидерима раде „тет-а-тет“.

Јасно је да Ђукановић, пошто добије  важне инструкције од својих прекоокеанских наставника одмах сазива дворске новинаре који мисли свог домаћина преносе свим црногорским медијима. Смисао свих последњих изјава господина Ђукановића је: Ми смо на правом путу, без САД ће нам бити лоше и неће нас никада примити у ЕУ.

А шта би друго могло да се очекује од садашњег руководства из Подгорице, које одлично схвата да ће нови управници из Стејт-департмента, ЦИА и Пентагона сурово кажњавати  за непослушност.   Ђукановић и Вујановић су надживели  Слободана Милошевића и растурање СФРЈ. Затим су 2006. с успехом сахранили малу Југославију – „Савез Србије и Црне горе“.  Без обзира ко је био на власти – комунисти, социјалисти, демократе, тандем Мило и Филип су остајали на самом врху политичког Олимпа и немају намеру да га напусте. Рекло би се – још дуго. Све док буду потребни  Сједињеним Америчким Државама.

У Белој кући не крију да се сви балкански политичари контролишу. Рад са кадровима је темељит. Било корак лево, било корак десно – све се врло строго кажњава.

Подгорица то схвата и хоће да изађе из коже. Ђукановићева партија је два дана ломила  парламент да би гласао за резолуцију о подршки ступању у НАТО. За њу је од 81 посланика гласало њих 50.

Посланике који су испунили вољу Ђукановића и Вујановића није претерано бринуло да ступање у ту алијансу подржава испод половине становништва државе. Мишљење народа више никога не интересује. Савремене бирачке технологије које су, уосталом,  измислили ти исти стручњаци из ЦИА, даће резултате какви треба да буду. Уколико се Подгорица  одлучи на референдум (а очигледно је да тандем то не жели) не може се искључити да ће за НАТО гласати свих 80 процената. Уколико не буде довољно гласова – додаће се. То се често ради. Најважнији је резултат. Али уколико одлука о ступању у НАТО доспе у владу (о чему дует Ђукановић – Вујановић машта) – свршена ствар! Проамеричко руководство из Подгорице није много брига што  ће и тако сиромашна Црна Гора морати из сопственог јадног буџета да плаћа нове војне трошкове. Прелазак на стандарде НАТО-а, обнављање армије, куповина новог наоружања – све то кошта огромно много. Наравно – све то ће да испоручују Америка и војна индустрија  САД-а. Ако се буде морало – одобриће се и кредит који ће још дуго-дуго  плаћати и присталице, и противници НАТО-а.

Прочитај без интернета:
17 гласовa

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ