Уобичајено осионо, посланица Европског парламента Дорис Пак заложила се пре неколико дана за избацивање Преамбуле из Устава Србије. У четвртак, 21. маја, немачка политичарка је, преноси агенција „Бета“, у изјави за „Радио слободну Европу“ истакла да је измена устава корак који ће Србија морати да предузме уколико жели да постане члан Европске уније:

„У том процесу протећи ће време а на крају ћемо доћи до тачке када ће Србија морати да призна независност Косова. ЕУ не може прихватити државу чије границе нису прецизно одређене. То једноставно није могуће“, рекла је Дорис Пак, додајући и да је ово „добар тренутак за елиминисање Преамбуле, али да има утисак да би дошао преурањено јер политичари за то нису припремили грађане“.

„У овом тренутку нико неће инсистирати на изменама Преамбуле уколико за то не постоји спремност. Нисам од оних који сугеришу да то треба сада учинити, али је дефинитивно да се то једном мора учинити. На њима је да пронађу прави тренутак, јер је то неизбежно“, закључила је Дорис Пак.

Грађани Србије јој, у неку руку, дугују захвалност на овој искрености. Наравно, та искрености не потиче из људскости или самилости, него из освајачима својствене бахатости и несмотрености, али свеједно, хвала јој и на томе, пошто би српска јавност у супротном била осуђена на изјаве домаћих политичара, ових који, како то отворено казује Дорис Пак, раде на „припремању грађана“ за све оне мере којима народ иначе није склон, па га ваља слагати, обманути и завести.

Како се захвалити Дорис Пак? Лако: уврстити је у прву следећу уставну преамбулу. Заиста, то би било савршено решење – да се садашња Преамбула не избацује нити мења, него да се допуни одредбом да Дорис Пак више није добродошла у Србију, те да ће Србија свако њено иступање у којој нас помиње схватити као напад на државу и на то онда одговарајуће узвратити.

У ствари, не само Дорис; ваљало би у ту премабулу уврстити и све друге који су нашли за сходно да грађане Србије „саветују“ шта, када и како имају да ураде са својом државом, својим уставом и својим територијама. Дакле, да Устав Србије започиње захтевом да се сви који нису држављани Србије, а о нашим државним питањима се изјашњавају на недостојан и осион начин, имају сматрати непријатељима.

За такву преамбулу можда чак и не би било потребно „припремати грађане“, којима је, осим у намештеним истраживањима „јавног мњења“, одавно преко главе и Европске уније, и Дорис Пак, и услова које „морамо да испоштујемо“.

8 гласовa