Бранко Павловић

– 3,3 милиона грађана је променило страну чим је добило могућност да гласа за неког новог који довољно улива поверење – без обзира што о њима као политичарима не знају ништа, и они су окренули леђа Народној и Социјалистичкој партији,

– друго је изјава лидера Подемоса, Иглесијаса, да ће се у постизборним коалицијама водити критетијумом да свуда избаци Народну странку (владајуће десничаре-суштински франкисти, али не причају о томе) из власти.

Ово је остало непримећено у нашој јавности, а од изузетне је важности за даље догађаје и изборе у новембру. Способност сарадње ће Подемосу повећати, а не смањити рејтинг. Поред тога, они ће сада имати ресурсе за новембарску капмању зато што ће поред Мадрида и Барселоне, где су паметно подржали локалне групе и освојили градоначелничка места (обе жене!), сада добити могућност, подржавајући Социјалисте, да негде добију водећу улогу у неком од региона.

Укратко, политичка сцена Шпаније је темељно разграђена и та разградња ће се наставити и на парламентарним изборима и после њих.

Овај резултат у Шпанији је оно што је Ципрас чекао отежући преговоре са Тројком и он је стратешки добио прву рунду са Меркеловом. После оваквих резултата у Шпанији ултимативни захтев према Грчкој води у несагледиве конфликте широм еврозоне у размерама које та монетарна унија не може да издржи. Другим речима, Меркеловој је данас потребнији договор са Грчком него Ципрасу.

4 гласa