Борис Степанов

У рукама „Либијске националне армије“ (ЛНА) је Бенгази, по величини други град у Либији, центар нафтне индустрије и важна поморска лука. Њом руководи Халиф Хафтар који је некада студирао у СССР-у и 20 година живео у САД-у и који је најзад сасвим ослободио град од терориста. Бенгази је био у рукам терориста од 2014.године. Од Бенгазија су 2011.године и почели немири који су довели до Гадафијевог свргавања и грађанског рата. Гадафијев бивши генерал оружаних снага, а сада фелдмаршал Хафтар, вратио се 2011.године из САД у отаџбину и почео да сакупља војску. Објавио је рат терористима и исламистима и свом народу обећао: „Либија ће постати гробље међународног тероризма“. У шест година фелдмаршал је под своје заставе ставио 60.000 људи и сада контролише приближно 80 процената територије земље. Осим Бенгазија ЛНА је успела да од оружаних формација одузме нафтне терминале и војне аеродроме на југу. Произилази да је у Хафтаровим рукама главни део реалне власти у Либији. Сада је потребно направити споразум са снагама Владе националног јединства и радити на завршавању грађанског рата. Ако се то уради, у том случају ће се, прво, прекинути талас афричких избеглица у Европу. Тако је бар било у време пуковника Гадафија. После његовог свргавања Либија је потонула у хаос и безвлашће. Вође ИСИЛ-а су то искористиле и Либију су поделиле на вилајете. Врло богата земља којом није имао ко да влада и њени најважнији градови Триполи, Сирт и Бенгази су постали центри „калифата“ који се постепено ширио по читавој Северној Африци. Друго, практично је нереално размишљати о увођењу реда у земљи уколико у њој не постоји централна власт. Зато Запад данас типује на фелдмаршала. С њим су већ разговарали министар иностраних послова Велике Британије Борис Џонсон и министар иностраних послова Немачке Зигмар Габриел. При том су оба допутовали авионом у град Тобрук који се сматра за постојбину фелдмаршала Хафтара. Али је најважнија следећа чињеница: либијска нафта је итекако потребна Европи.

После ослобођења Бенгазија и јачања позиција фелдмаршала нагло се повећала експлоатација нафте. Још 30.јуна дневно је вађено 900 хиљада барела. Сада је у томе постигнут највиши показатељ за Либију: 1,005 милиона барела у 24 часа. То је највиши показатељ за последње 4 године. Уколико фелдмаршал Хафтар који се сматра за ученика и присталицу Моамера Гадафија и у кога има поверења и Запад, успе да успостави ред и да заустави грађански рат који је разорио Либију и претворио је у ћебе од остатака тканина, постаће јасно да је план Барака Обаме и Хилари Клинтон о увођењу демократије у Северну Африку заувек пропао. Демократија преко бајонета и крви десетина хиљада људи може да донесе само јад и беду. «Либијски колач од нафте» који се процењује на 48 милијарди барела мирно је могао да се подели и за Гадафијевог живота. Међутим, Вашингтон 2011.године то није хтео. Обама је хтео баш све и одмах. Џин из лампе је пуштен на слободу на само неколико недеља, али ево већ 6 година нико не успева да га врати у лампу. Можда ће то поћи за руком фелдмаршалу Хафтару. Либија заслужује мир, мир је потребан и њеним суседима, а потребан је и Европи.

Прочитај без интернета:
3 гласa