Борис Степанов

У други круг председничких избора у Француској су прошли штићеник Ротшилдових и вођа „Националног фронта“ Марин ле Пен. Макрон је сакупио 23,86% гласова, а Ле Пен 21,43%. Разлика је минимална. У ствари – Пета Република се поделила у два дела. 7. маја ће се сазнати име 25. председника Француске.

Медији су буквално у само два месеца тако распрели причу о Макрону, који је представљао потпуно непознату особу, а који је у политику дошао из приватног бизниса, да су многи бирачи поверовали у њега. Али – очигледно је да су заборавили да је он човек, близак социјалисти Франсуа Оланду, ономе који је Француску и довео до економске кризе и који је због тога изгубио поверење свог становништва.

У Француској су заборавили и да је 24. председник њихове државе увек радио према налозима који су стизали из Вашингтона, и да је у потпуности извршавао свраки захтев Барака Обаме.

Демократе Сједињених Држава су изгубили од републиканца Доналда Трампа који, рекло би се, није баш одушевљен француским социјалистима и њиховим сапутницима. А њих је после прошлонедељних избора све више. Сви они имају исти циљ: да у Јелисејску палату по сваку цену увуку Макрона. Вероватно се надају да ће до 7.маја успети од њега да направе новог генерала Шарла де Гола, спасиоца отаџбине и новог Оца нације. Истина, то баш неће бити тако лако. Прво, Макрон је млад, има само 39 година. Друго, он и његова жена су врло богати, а Французи баш и не воле такве. Обичном свету (радницима, сељацима, средњој класи) је много ближе Марин ле Пен.

Међутим, француски банкари и олигарси у чијим је рукама и већина медија у земљи, и утицајних ТВ канала, сада ће до бесвести хвалити Макрона. Против вође „Националног фронта“ ће почети прави информативни рат, неће се жалити ни новац, ни начини да се то учини. Све до оних најпрљавијих. Питања и дезинформације ће да потеку као мутна река. А Макрону, који у високом друштву има много веза улизиваће се колико год могу. У Паризу је већ добио надимак „вољено богаташко дете“.

Природно да богаташи јако желе да сачувају своју власт у Петој Републици, тако да им је Макрон потребан по сваку цену. Врло је могуће да ће други круг избора одредити будућност не само Француске, већ и читаве Европске уније. Марин ле Пен се бори за обнову националних граница, за напуштање шенгенске територије и војне команде НАТО-а. То одговара интересима већине бирача, јер се они присећају да је независну политику Француске водио оснивач Пете Републике, легендарни генерал Шарл де Гол. Не сме да се заборави ни да је вођа „Националног фронта“, баш као и Шарл де Гол, поборник мултиполарног света у коме ће бити места и за Француску, и за САД, и за Русију.

Макрон је представник оних кругова који до иметка долазе не производњом, већ преко финансијских спекулација. Та група је подржавала и Хилари Клинтон, а сада гура напред Макрона. А пре пет година иста та група је у Јелисејску палату увела Оланда. Глобалисти, којима припада и Макрон, поседују стотине милијарди долара и евра, зарађених преко прљавих ратова у Ираку, Либији и Сирији. Тако да је сада за Макронове спонзоре од свега важније да што брже исперу француске мозгове, да се позабаве манипулацијом свести бирача и да за следећих пет година на власт доведу своју „лепу фигуру“. Бирачи то морају да схвате, и то што пре јер ће се уколико не буде тако у Јелисејској палати опет наћи човек који Француску може да одведе у ћорсокак. А Французи тешко да би могли да издрже још једног Оланда.

Прочитај без интернета:
6 гласовa