Редакцијски коментар

Упоставила се нека врста традиције: највећи српски спортски порази дешавају се касно увече. Не мислимо, наравно, само на недељни фудбалски неуспех у Лисабону, него на један много већи и погубнији суноврат, који нас је снашао дан раније. Ради се о вести да је тениски савез Косова* примљен у Европску тениску федерацију као њен 50. члан. Као и неколико недеља раније, када је исто то Косово* примљено у ФИБА, светску кошаркашку федерацију, вест је опет објављена у недоба, касно увече, што је већ симптоматично, нарочито у јавности од које се доказано (Викиликс) крију најважније ствари.

Многи ће можда рећи да ово са Косовом* нису спортски, већ политички порази, али то је грешка, барем што се тиче кошарке и тениса. У кошарци, Србија је већ деценијама светска велесила: у разним Југославијама била је стуб репрезентације, а као самостална држава прошле године се вратила међу најјаче екипе планете управо на Светском првенству. У тенису, Србија је последњих година неприкосновена, што кроз индивидуалце (Ђоковић, Троицки, Типсаревић, Јанковићева, Ивановићева), што као репрезентација (освојен Дејвис куп). На другој страни, косметски Албанци ни у једном од та два спорта немају никакву традицију, нити представљају било какву респектабилну снагу на било ком нивоу. Па ипак, Србији њени спортски успеси и углед нису нимало помогли.

То је зато што спорт никада и није утицао на политику, већ само обрнуто. Узалуд се по српској јавности често понавља да су спортисти „најбољи амбасадори“ наше земље и да својим победама „много задужују“ Србију. Сада се види да је, релативно краткотрајна, навијачка радост у ствари једина корист која проистиче из тих тријумфа на спортским борилиштима. Никакав конкретан бољитак Србија не осећа због њихових победа, ма колико оне биле драматичне и полетне.

Једноставно речено, Србији се не може много помоћи на спортском терену. У ствари, може, али само ако спортисти поступају онако како је то урадио пливач Милорад Чавић, који се на доделу медаља попео у мајици „Косово је Србија“ и зато био кажњен одузимањем злата. Тек када неким таквим гестом докажу родољубље, кошаркаши и тенисери и остали спортисти моћи ће да кажу да су за своју отаџбину урадили нешто величанствено.

Ускоро ће вероватно и имати прилику да тако поступе, с обзиром на то где је све Косово* у последње време примљено.

6 гласовa