У целом процесу који је у Хагу вођен против Радована Караџића има једна занимљива епизода са Ричардом Холбруком.

Караџић се, наиме, одмах по привођењу, позвао на споразум са Холбруком који је потписао 1996. године. Холбрук је био специјални изасланик председника САД и све је договарао у име првог човека најмоћније државе света. Тада је Радовану Караџићу гарантована слобода, под условом да се повуче са свих политичких функција. Отприлике, против њега ће бити подигнута оптужница, али му никада неће бити суђено.

У БиХ су све тамо до почетка 2000. године многи знали где се Караџић „скрива“, а нико то питање није пуно потезао. Једноставно, било је важно да се Дејтонски споразум имплементира и да се БиХ сачува као јединствена држава.

Да је Караџић остао на челу Српске, ко зна како би се све завршило. Ричард Холбрук је неколико пута невешто демантовао да је било шта потписивао са Караџићем, а на сличан начин је реаговао и Стејт дипартмент. Међутим, судско веће Хашког трибунала је потписивање споразума са Холбруком прихватило као олакшавајућу околност за Радована Караџића. То значи да је споразума било. Да га није било, Караџић би вероватно био осуђен на доживотну робију. Овако је, захваљујући споразуму са САД, добио „свега 40 година“. Американци су баш одржали реч. Као и у случају Момчила Перишића и Јовице Станишића. Ко год је са њима склапао споразуме, завршавао је овако. Изрицањем драконских казни, које су ваљда, могле бити још и горе. Па сада нека српски политичари наставе да се договарају са Меккејном и осталима. То ће им сигурно бити валидне гаранције у годинама које долазе.

Прочитај без интернета:
16 гласовa