А. Павић

Зашто дизање мађарског зида представља изненађење за било кога? Упорни западни покушаји да сви магистрални гасоводи и нафтоводи заобиђу Србију? Упорно протежирање „независног Косова“ и шиптарског фактора? Претварање Србије у безакони провизоријум, где западне војске могу слободно да шпартају, избеглице из свих крајева света да се сливају, трговина људима, дрогом и органима слободно да циркулише, мафија слободно да запоседа државне структуре, будући терористи слободно да се инфилтрирају, обучавају и вежбају?

И да ли ико у државним органима Србије, као и у целој послушничкој медијској сцени, има уопште право на било каква „изненађења“, кад је цела судбина постпетооктобарске Србије подређене западним интересима одавно скицирана и предочена свакоме ко жели да прочита, и коме је посао да прочита – у писму тадашњег познатог немачког политичара, посланика Бундестага из Хришћанско-демократске уније (ЦДУ), државног подсекретара за одбрану, и потпредседника Парламентарне скупштине ОЕБС-а Вилија Вимера, упућеног немачком канцелару Герхарду Шредеру 2. маја 2000. године, дакле, мање од годину дана после злочиначке НАТО агресије на СР Југославију. Писмо је, уствари, било извештај са конференције у Братислави, коју су заједнички организовали амерички Стејт департмент и Спољнополитички институт америчке Републиканске партије, а главне теме скупа биле су Балкан и проширење НАТО.

За све који се баве јавним пословима, ово писмо је морало да представља обавезно штиво. Ко га није прочитао, не да не заслужује да има функцију, него уопште не заслужује право да буде биран, а питање је да ли заслужује право да има пасош. Као што нико ко га није прочитао не заслужује да пише за новине или извештава за електронске медије.

Све што се са Србијом данас дешава – може се објаснити америчким намерама према Србији, артикулисаним у мају 2000.г. пред Вимером и осталим учесницима конференције у главном граду Словачке.

Ево кључних тачки, које је сваки јавни делатник у Србији одавно морао да зна напамет:

  1. Организатори Конференције су захтевали да се у кругу савезничких држава што је могуће брже изврши међународно признање независне државе Косово. 
  2. Организатори су саопштили да се СР Југославија налази изван сваког правног
    поретка, а пре свега, изван Завршног документа из Хелсинкија.
  3. Рат против СР Југославије вођен је да би се исправила погрешна одлука генерала Ајзенхауера из доба Другог светског рата. Због тога се из стратешких разлога тамо морају стационирати амерички војници, те да се тако надокнади оно што је пропуштено 1945.г. 
  4. Ваљало би да се приликом садашњег ширења НАТО поново успостави територијална ситуација од Балтичког мора до Анадолије, каква је постојала у време Римског царства, кад је оно било на врхунцу моћи и заузимало највеће територијално пространство. 
  5. Због тога Пољска мора да буде окружена са севера и са југа демократским државама као суседима, а Румунија и Бугарска да обезбеде копнену везу са Турском. Србија (вероватно због обезбеђивања несметаног војног присуства САД) трајно мора да буде искључена из европског развоја.

Према томе, сви који се „ишчуђавају“ разним лошим стварима које се дешавају Србији, сви које „изненађује“ својеврсни санитарни кордон који се прави око нас из доба „предкумановских граница“, сви који прихватају даље продубљивање односа са нашим НАТО „партнерима“, сви који држе Србију у перманентној чекаоници непостојећих „ЕУ-интеграција“ – криви су по једном од два основа: 1. криминално незнање/неспособност у обављању јавних функција или функција од јавног интереса, 2. криминално саучесништво у издаји државних и националних интереса.

А писмо Вили Вимера биће важан део будуће оптужнице против њих.

24 гласa