Борис Степанов

Странци – избеглице, који имају статус субсидијарне заштите (речено једноставније: који добијају новац од државе) мораће да прихвате врло оштре обавезе. Мораће и да добију приступ рејтинзима, и тек после тога ће добити и шансу да имају бесплатан стан и посао. Свим тим ће се бавити централне власти. До скора пословима интегрисања су се бавили комунални и регионални органи. Италијанска влада је одлучила да од сада избегава „импровизована решења“. У Италији има укупно 196 хиљада оних који траже уточиште. А сада се од њих као обавезно даје учење италијанског језика. Биће организовани специјални курсеви. За децу остаје на снази систем обавезног школског образовања, а за одрасле је једноставније „признање квалификације и научних степена који су стечени у земљи порекла“.

У Либији је за време Гадафија образовање било добро, школовање је формирало нимало лоше лекаре, инжењере и техничаре. Доста их је било и међу научницима који су у своје време живели по различитим земљама Европе. Сада Италија може мирно да користи њихово искуство и знања. Пребивалиште ће избеглице да добијају по програму државних станова. Помагаће им се у плаћању најамнине која ће и тако бити врло прихватљива. Министарство унутрашњих послова намерава да помогне и „подршком за предузетништво, приватни рад  и конкретан рад  на радном месту“.

Италијани који су у тешкој економској ситуацији су узнемирени. Народ отворено говори против владе која је подлегла притиску из Брисела, и на себе преузела тешко бреме: да храни и држи скоро 200 хиљада људи из Северне Африке.

Свима је давно јасно да избеглице представљају бизнис – једни зарађују милијарде на омогућавању избеглицама да стигну у Италију, други на миту за стицање докумената, трећи на формирању курсева италијанског језика. Тим бизнисом се бави велики број људи. И сви су запослени. И још једна ствар, која није неважна: из Африке се не довози било ко. Међу Африканцима се бирају здрави, млади и образовани људи. Научници и лекари се бирају према посебним списковима. Италијани су разумели да специјалисту могу да добију бесплатно (у  отаџбини избеглице држава је у њега већ уложила одређени новац, јер је сва знања стекао у њој). А то је значајна уштеда за земљу која га прихвата.

4 гласa