У Србији постоји изрека: „обећање лудом радовање“.

У случају посете генералног секретара НАТО Црној Гори могло би се преформулисати: извињење лудом радовање. Јенс Столтенберг је морао да изјави: „Изражавам саучешће свим породицама и свима онима који су изгубили вољене.

Сврха и циљ ваздушне операције НАТО-а био је такође да се заштите цивили, а то смо и успели“. Како је додао, НАТО је учинио „сваки могућу напор“ да спречи губитак невиних живота цивила. „Нажалост, у конкретном случају нисмо могли да избегнемо страдање цивила. Искрено жалим због тога. Циљ операције је свакако био да се успостави мир“.

Ова порука из НАТО долази са циљем да се нешто учини са јавним мњењем у Црној Гори. Иако је власт у Подгорици додала гас и чини све како би се намакла већина за улазак у НАТО, расположење код грађана је сасвим другачије.

При томе, најчешће се као резлог против придруживања наводи бомбардовање из 1999. године које је трајало пуних једнанаест недеља и однело преко 2.000 живота. Столтенберг својим доласком и изјавом покушава да амортизује незадовољство.

Његово извињење, ако се тако уопште може назвати, није искрено. Да је искрено желео да се извини, генсек НАТО би најпре дошао у Београд. Не би то радио изокола. Такође, у његовим изјавама нема ни трунке кајања за учињено. А без кајања, ни извињења не вреде превише. Зато би по народној пословици и ово извињење требало да послужи „лудом за радовање“. Људима који су против уласка Црне Горе у НАТО, тешко ће овако нешто променити мишљење. Они нису луди.

Прочитај без интернета:
5 гласовa

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ