Редакцијски коментар ФСК

Већ два дана, од парафирања тзв. споразума о правосуђу 10. фебруара, „српске“ медије неуморно обилазе званичници државе Србије и објашњавају све његове „благодети“. На првом месту чињеницу да ће се сада све српске правосудне институције успешно „интегрисати“ у тзв. косовске* (ура!). И већ два дана чекамо, а очигледно ћемо се и начекати, да бар неко од новинара, било на „Медијском јавном сервису грађана Србије“ или бар угледним новинама попут „Политике“ – бар неком од званичника – Ђурићу, Селаковићу, Михајловићу, Николићу – постави само једно мало питањце: да ли је тзв. споразум о правосуђу, као и сви претходни „бриселски“ споразуми, у складу са Уставом Србије? Или макар Резолуцијом 1244? Па макар и не звали неког независног стручњака или аналитичара за мишљење на ту тему (што би, заправо, представљало још већи медијски потрес).

Али се зато све друго нашироко спомиње. И „косовски* устав“, и ЕУ поглавља, и све наше апстрактне „обавезе“, и телеграми подршке од разних наших НАТО-пријатеља. Само се не помиње баук звани Устав Србије. Као(?) по директиви, ниједан новинар не сме ни да зуцне о њему.

А ако већ не сме да се помиње Устав, још мање сме да се помиње и недавно објављено мишљење Уставног суда Србије, којим је целокупни тзв. Бриселски споразум проглашен за „политички акт“. Дакле акт који не производи никакво правно дејство на било ком делу територије Србије.

Није ли бар минимално занимљиво новинарско питање које би могло да се упути било ком званичнику државе Србије, а поготово независном стручњаку: „Извините, али шта је основа за споразум о правосуђу?“ Или: „По ком закону ће Срби на северу Косова и Метохије бити обавезни да поступају у складу са споразумом о правосуђу?“ Или: „Која ће полиција терати Србе на северу КиМ да се повинују косовском* правосуђу?“ Или: „Који је ваш став о недавној одлуци Уставног суда Србије?“ Или: „Како се ово уклапа у Резолуцију 1244?“ Или…

И тако је, захваљујући Влади Александра Вучића, председниковању Томислава Николића, и државним и свим другим националним медијима Србије, уз незаобилазну помоћ поклоника „владавине права“ из ЕУ, Устав Србије постао оно што Американци зову „слон у соби“. Односно, нека очигледна, незаобилазна, али врло непријатна истина коју сви покушавају да некако игноришу, па макар им заклањала и цео видик.

Е, сад, колико дуго може да се игнорише слон – то је посебно питање. По свему судећи још једно које не намеравају да поставе медији у Србији.

5 гласовa