Борис Степанов

Каталонија је спремна да, уколико јој власти у Мадриду не дозволе да одржи референдум, једнострано објави своју независност. У том случају ће Шпанија изгубити најскупљи и најдоходовнији део своје територије.

Нова држава, како су то сазнали новинари, жели да сачува своје чланство у ЕУ. Генерални тужилац Шпаније Хозе Мануел Маса је одмах изјавио да ће се он позабавити тим питањем и да ће припремити одговарајући документ. Најважније је да се објасни да ли су каталонске власти направиле прекршај у својој жељи да формирају парламентарну републику Каталонију.

Сада сви размишљају шта да се ради и какав ће статус добити становништво Каталоније, како се може добити каталонско држављанство, каква судбина чека чиновнике државног апарата који раде у тој регији. Али ипак је најважније шта ће бити са државном својином и уговорима који су закључени са централном владом.

Парада суверенитета у ЕУ је одавно почела. Још пре брегзита у Великој Британији Шкотланђани су «мутили воду» и хтели су да изађу из потчињености Њеном Величанству Краљици. И они инсистирају на референдуму. Не треба да се заборави да су Лондон и Мадрид јако покварили међусобне односе због Гибралтара. Шпанци хоће да им Британија врати њихову земљу, која им је одузета далеке 1830.године. Стари ратови и територијални спорови стари две стотине година још увек потсећају да нису решени.

Рекло би се – у Европској унији је све у реду. Тако бар тврде у седишту ЕУ. Али – ситуација је сасвим другачија. Шкоти и Каталонци се не буне тихо. Они су превише трпели централну власт која их је опорезивала, да би им се враћао само мали део уложеног. Зашто би се држао центар и гомила бирократа у Лондону и Мадриду, када се може запослити много мањи број чиновника, а разлика у средствима улагати у образовање, медицину, културу? Само тако могу да опстану малобројни преостали Шкоти (5,4 милиона њих) и Каталонци (нешто више од 7,5 милиона) који кроз 100 година једноставно могу да се растворе међу другим народима Европе. Врло је вероватно да је параду суверенитететима нов импулс дала и миграциона криза и милиони избеглица са Блиског Истока. Они се на различите начине пробијају тамо где ће живети сито и удобно. Прошлогодишњи, девети миграциони талас избеглица, у Каталонији је појачао сепаратизам.

Ујесен 2016.године регионални парламент је донео резолуцију о плебисциту за напуштање Краљевине Шпаније до краја септембра ове године. Уставни суд је ту одлуку укинуо, али локалне власти као и до сада инсистирају на гласању. За референдум предлажу сао једно питање: «Да ли желите да Каталонија постане држава независна од Шпаније?» Већина ће одговорити потврдно, у то нема сумње. А управо тога се Мадрид највише плаши. Сви се сећају како је 1930.године Каталонија покушала да постане независна, али је генерал Франко то жестоко угушио. Сада се Каталонци тешко могу заплашити – Каталонија представља економски најразвијенији део не само Шпаније, већ и читаве Европе. БДП «Аутономије Каталонија» је око 200 милијарди евра. По становнику то је приближно 30.000 евра. Односно – скоро као у Немачкој. Тако да пројекат «Каталонија – нова европска држава», кога се Мадрид толико плаши и који подржава 90 процената становништва те регије, ујесен може да постане стварност.

3 гласa