Борис Степанов

Госпођа канцеларка се одавно не осећа као да је у сопственој кући. Пошто је њена вољена CDU већ неколико пута заредом изгубила регионалне изборе у Немачкој су почели да траже кандидата за дужност на којој се она још увек налази.

Да ли је то она досадила немачким бирачима, да ли није успела да се договори са „хромим патком“ Обамом у чије је усне нетремице гледала свих осам година његове власти и извршавала све што би америчкој администрацији пало на памет.

Само – тешко је схватити: Меркелову неће одмах, али ће је свакако ипак заменити човеком какав је потребан не Американцима, већ Немцима. Ако ништа – рејтинг канцеларке неумољиво пада, она се батрга између својих учитеља и сабораца и никако не може да изабере како тачно да се понаша.

Наравно да Берлин треба сам да одлучи шта да ради и са Европском унијом, и са избеглицама. Најважније за Немачку у овом тренутку је да формира своју линију одбране и да спаси евро коме су Сједињене Државе отворено објавиле рат. Без евра ће да се скрши читава Европска унија. То схвата и Меркелова, и њени покровитељи у немачком високом политичком друштву. За економију Немачке која постоји само захваљујући извозу, затварање америчког тржишта, а све иде према томе, значи пораст незапослености, пад високог стандарда и, што је најважније, незадовољство гласача.

Они ће гласати против Меркелове која се, како се прича у Берлину, већ одавно одвојила од реалног живота и размишља само како да сачува своју политичку будућност.

У последње време немачки медији су почели активно да суде о кандидатима за место госпође Меркел, о онима које се финансијска елита припрема да што пре доведе у канцеларску фотељу. Први је Волфганг Шојбле. Он је сада министар финансија, на руководећим местима је већ 25 година. Без обзира на чињеницу да је после покушаја атентата на њега пре 15 година Шојбле парализован, он је сачувао бистрину ума и сада поседује невероватну радну способност.

На другом месту је госпођа Урсула фон дер Лајен. Она је доста млађа од Меркелове и много је радила на важним државним пословима. Сада руководи Министарством одбране. Тројка главних кандидата које припремају да протурају кроз медије и да убеђују публику да баш они треба да седну у фотељу немачког канцелара завршава Томас де Мезјер – садашњи министар унутрашњих послова. У Немачкој се на рачун тога овако шале: „Када је Тереза Меј, која је била на челу министарства унутрашњих послова Велике Британије, постала премијер, зашто и Томас де Мезјер не би покушао да понови њен успех?“ Гледање у талог испијене шољице кафе није баш паметна ствар, поготову ако се ради о високој политици. Берлин сада све полаже на Шојблеа, али њега не воле ни Париз, ни Велика Британија. У Бриселу Шојблеа одавно зову „финансијски јастреб“. Али он не намерава да храни бирократију и чиновнике ЕУ које су висока примања баш размазила. Јасле могу да остану празне! Меркелова је прихрањивала и Туска, и Јункера, и Мартина Шулца. А она, уосталом, баш жели да њен протеже Доналд Туск буде и у другом изборном року председник Европског Савета. Како се оно каже: ако дочекамо – видећемо. А за сада се фотеља у којој је Меркелова мало продрмала. Али, како то показују догађаји – не само њена.

4 гласa