Златко Богатиновски

Недеља је дан за одмор. Свугде у свету. А понајвише у Црној Гори. Зна се шта тамо значи одмор, или нерад како га неки називају. Толико значи да је феномен црногорског нерада ушао у анале хумора, југословенског, па потом и постјугословенског.

И онда се неко тамо, усред Подгорице, у недељу 19.07.2015. године, на нерадан дан усуди да нешто ради. А то нешто је, ни мање ни више, него „роштиљање НАТО заставе“. Вест је да су припадници Партије Рада на Тргу Републике извели пропагандну акцију која је имала за циљ да подстакне отпор према намери да се Црна Гора укључи у НАТО пакт.

Ја све нешто мислим да су људи промашили и тему, и место и начин да ураде то што су наумили. Прво, НАТО нам је свима пријатељ и савезник, и гарант сигурности. Добро, ово последње, мање-више, или некоме мање, па и ништа, као Србији, а некоме више, па им чува и „државу“ као Косово*, нпр. Значи, то је јасно. Друго, зашто баш на Тргу Републике? Које Републике? Чије Републике? Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, или Социјалистичке Републике Црне Горе, или Републике Црне Горе, или Милове Републике, или… Превише питања за нерадни дан и време одмора. Ко ће да се замара толиким интелектуалним радом? Па није бар тај дан за то, ако не и нешто више од једног дана.

Треће, нормални људи роштиљају на излетиштима, у кућним двориштима, викендицама, у природи. То је део традиције, и то треба да се поштује. Стварно је скарадно да усред традиционалне Црне Горе нека екипа модерних урбаних Црногораца уводи нове обичаје – „роштиљање“ на бетону и асфалту. Паљење НАТО заставе и није нешто посебно, јер тај НАТО, ако ћемо поштено и нема неки укус. Чак шта више, што би рекле београдске фрајле „одвратан је“. Човеку се од тог НАТО-а повраћа. У почетку. У неким случајевима, као што је српски, од њега може и да се „рикне“. Колико то знају произвођачи касетних бомби напуњених обогаћеним уранијумом, толико знају и још боље, онколози у Србији, али и у Црној Гори, па и на Косову*, иако су тамо најнеписменији и најнешколованији да то као озбиљну болест, препознају.

Шта је било на овом недељном „менију“? Главно јело, очигледно паљење плаве НАТО заставе. То плаво није од лепоте мора, или плаветнило неба, већ од подбулости, од хематома, пуцања крвних судова, и томе слично. Па ко воли амерички бифтек, нек изволи.

Предјело су били разноразни графити исписивани по центру Подгорице, разни плакати и налепнице, који су такође лепљени. Дезерт је био ширење транспарената са разним порукама.

Знам да је врх туристичке сезоне, и да је доста полиције црногорске на мору, али стварно није у реду да неко ружи зграде исписујући бесмислене пароле и поруке. Уосталом, ако могу хрватски, италијански и ко зна чији саобраћајни полицајци да помажу црногорским у регулисању саобраћаја, могу ваљда и у очувању зграда и тргова, а не да они пређу у неке друге руке, руске или кинеске, кад се зна да је ту највише уложен амерички капитал (то да је у Црној Гори највише руског капитала, то је традиционална црногорска приврженост Русији и Русима, илити „руска митоманија“, значи тога никада није било, а и бити неће). То значи да би и амерички полицајци могли да помогну, добро су обучени и мотивисани да бију и пуцају на све стране, а пошто је близу и море, могу и амерички маринци, па и фоке, али такође америчке, а не гренландске.

Шта су поруке овог несумњивог нарушавања јавног мира и реда у Подгорици и вандалског понашања?

Да се „Балканским покретом отпора“ треба борити против НАТО пакта па чак и отвореном оружаном борбом, да Црна Гора никад робовати неће, што је свакако жеља народа али не и Књаза Мила и његовог интересно-партијског друштва на власти. Да је диктатура капитала постала неиздржива, и да се против светског а пре свега америчког империјализма треба борити било како, било чиме, било где и било кад, па и револуцијом. Али борити се.

 Кога „Партија рада“ сматра главним непријатељима балканских народа:

- политичке странке на власти и опозиционе странке које бране капиталистички систем

- тајкуне и мафијаше

- медије у служби режима и империјалиста

- интелигенцију која заговара национализам, шовинизам, фашизам и неолиберализам

- финансијске институције мултинационалног капитала – банке

- заштитнике поретка – полицију, парамилитарне организације и војску у одбрани режима

- религиозне институције које проповедају клерофашизам

- на крају, али и на почетку – НАТО пакт

Можда звуче мало анахроно и старовремски, али звуче и родољубиво. И не само да звуче, већ се и боре, некако и нечим. Шта год урадили, увек ће бити другачији од „блејача“ по кафићима и њима сличнима.

Међутим, овакво неодговорно понашање усред туристичке сезоне, када треба да се праве паре и привлаче што више страни туристи, којима може да се можда нешто свиди у овим нашим малим домовинама, па ће можда нешто и купити, неки сувенир, и понети га кући, као нпр. „Телеком“ или „ЕПС“, стварно није у реду.

Прочитај без интернета:
7 гласовa

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ