Златко Богатиновски

Буквално сваки дан нека нова вест о мигрантима у Европи држи константну пажњу светске заједнице у фокусу на највећи демографски феномен и миграцију људи од краја Другог светског рата.

У Грчкој полиција у сукобу са мигрантима употребила палице и апарате за гашење пожара; на граници Македоније и Грчке постављена македонска војска и специјалне полицијске снаге; у Немачкој је протеклих недеља било више напада на избеглице, најновији је напад бибер-спрејом и повређивање 40 азиланата; у Мађарској се полиција сукобила у једном прихватном центру са мигрантима, главна међународна железничка станица у главном граду Будимпешти, „Келети“, је затворена за мигранте, а мађарска војска свакодневно поставља војну бодљикаву жицу на граници са Србијом; Чешка полиција употребила пендреке у сукобу са мигрантима а и скида избеглице с возова и на рукама им исписује бројеве; француска и британска полиција се свакодневно „боре“ са мигрантима који би у Велику Британију да уђу на теретним возовима тунелом испод Ламанша, а у Калеу, на француској страни, око 3.000 миграната је блокирало пролаз возовима, у којима су били буквално заробљени путници више сати, итд.

Само је у Србији мир. Ту се у тишини спрема велики грађевински и „људски“ подухват режима А.В. – изградња смештаја за најмање 400.000 миграната. Уз пут, држављани Уједињених Арапских Емирата увелико купују куће по Бачкој. За оне који не знају, то је у Војводини, а Војводина је у Србији.

Због доиста колосалне кризе са мигрантима, нико више не спомиње константну кризу Европске уније, и најболнију последицу те кризе – велику незапосленост.

Директно у вези са тренутним економским стањем у ЕУ, где је незапосленост никад већа, и озбиљан је показатељ још озбиљнијег урушавања економске стабилности у Европи, а према оцени аналитичара јапанске финансијске групације „Номура“, ускоро би чак и хиљаду милијарди евра могло бити мало за уздрману економију Европе, и њен опоравак.

Наиме, у току је програм откупа обвезница чланица зоне евра од стране Европске централне банке (ЕЦБ), који би требало да буде на снази до септембра 2016. године, а у оквиру њега се месечно откупљују владине и корпоративне обвезнице вредне 60 милијарди евра.

Јапански аналитичари, међутим, сматрају да су „ефекти ЕЦБ-овог програма још нејасни и да је опоравак Еврозоне, упркос ниским ценама нафте, слабом евру и огромним подстицајима Централне банке, и даље слабашан.“

Проблем је у томе што је стопа незапослености у Еврозони и даље на високом нивоу од 11,1 одсто у другом кварталу ове године, а привредни раст је у том истом кварталу износио скромних 0,3 одсто.

Иначе, стопа незапослености представља учешће незапослених у свим потенцијалним запослењима која су на располагању на тржишту рада. Ово је врло важна поставка због апсолутно реалног удара на повећање стопе незапослености због неконтролисаног прилива миграната који ће у једном тренутку почети да траже посао у земљама у којима буду остали да живе. То значи и да раде. А тако је очигледна чињеница да је барем 90% мигрантске популације која запљускује Европу у најбољем животном добу, значи радно врло способна. Не мали број њих је и академски образован.

Ако погледамо стопу незапослености у земљама чланицама Европске уније у јуну 2015. године (сезонски прилагођен статистички податак који одражава тзв. десезонирану стопу незапослености) (1) добићемо забрињавајуће бројке:

Грчка – 25,6% (од 11,3 мил. ст. = 2,9 милиона незапослених)*

Шпанија – 22,5% (од 47 мил. ст. = 10,6 милиона незапослених)

Кипар – 16,2% (од 1,141 милион ст. = 185.000 незапослених)

Хрватска – 15,3% (од 4,253 мил. ст. = 651.000 незапослених)

Италија – 12,7% (од 60 мил. ст. = 7,7 милиона незапослених)

Португал – 12,4% (од 10,46 мил. ст. = 1,3 милиона незапослених)

Словачка – 11,8% (од 5,414 мил. ст. = 640.000 незапослених)

Француска – 10,2% (од 66 мил. ст. = 6,8 милиона незапослених)

Летонија – 9,9% (од 2,013 мил. ст. = 200.000 незапослених)

Ирска – 9,7% (од 4,6 мил. ст. = 450.000 незапослених)

Бугарска – 9.6% (од 7,265 мил. ст. = 700.000 незапослених)

Финска – 9,5% (од 5,439 мил. ст. = 520.000 незапослених)

Словенија – 9,2% (од 2,06 мил. ст. = 190.000 незапослених)

Белгија – 8,6 % (од 11,2 мил. ст. = 960.000 незапослених)

Литванија – 8,5% (од 3 мил. ст. = 255.000 незапослених)

Пољска – 7,7% (од 39 мил. ст. = 3 милиона незапослених)

Шведска – 7,6% (од 9,6 мил. ст. = 730.000 незапослених)

Мађарска – 7% (од 9,9 мил. ст. = 700.000 незапослених)

Румунија – 7% (од 20 мил. ст. = 1,4 милион незапослених)

Холандија – 6,9% (од 17 мил. ст. = 1,2 милиона незапослених)

Естонија – 6,5% (од 1.325 мил. ст. = 90.000 незапослених)

Данска – 6% (од 5,614 мил. ст.= 350.000 незапослених)

Аустрија – 6% (од 8,5 мил. ст. = 510.000 незапослених)

Луксембург – 5,7% (од 550.000 ст. = 315.000 незапослених)

В.Британија – 5,6% (од 60 мил. ст. = 3,4 милиона незапослених)

Малта – 5,5% (од 430.000 ст. = 24.000 незапослених)

Чешка Република – 4,9% (од 10.6 мил. ст.= 520.000 незапослених)

Немачка – 4,7% (од 81 милион ст. = 3,8 милиона незапослених).

Сем тога, стопа незапослености је важна мера економског стања неке земље или економског здравља региона, и упркос високог нивоа незапослености у Европској унији пада благо из врха почетком 2013. године. Стопе незапослености у ЕУ су и даље високе, нарочито у односу на оно шта је било пре него што је у свету почела рецесија у 2008. А већ се најављује нова.

То потврђује наставак стагнације у европским тржиштима, која највише погађа младе који траже посао под посебно тешким условима док се боре и такмиче против старијих, искуснијих радника за тај исти посао, па је стопа незапослености дупло већа у тој популацији од опште незапослености.

Да, наизглед, мало скренем са теме. Неке компаније, као што су „Мајкрософт“ и „Фуџицу“, су створиле хиљаде радних места у неким од земаља које имају посебно тешке стопе незапослености, стварајући светионик наде. Али то је кап у мору, јер је неразвијеним и ратом унакаженим земљама потребан милионски број нових радних места.

ЕУ муче неке друге муке. Заокупљена њима, и јурњавом за технолошким развојем и не примећује шта јој се и спрема али и већ дешава. Елем, неке индустрије, као што су информационе технологије, суочавају се са проблемом дефицита квалификованих радника у локалној средини и, уместо те незапослене радне снаге, морају да запосле раднике из иностранства, и то школоване, уместо да помажу смањење локалне стопе незапослености.

Овај процес нема брзо решење, јер радници захтевају време за преквалификацију да попуне све веће потребе у растућим научним, технолошким или инжињерским пословима, а премало има студената који бирају овакве студије које би им помогле да добију ове позиције. Ово је само једна од специфичности проблема незапослених.

Док Европу муче и такви специфични проблеми, у свету је проблем незапослености питање живота у ратном окружењу, у сиромашним и неразвијеним државама, где генерално нема посла.

Стога је незапосленост у свету и даље висока, с тим да је најгора на Блиском истоку и у северној Африци. Процене Међународне организације рада предвиђају да ће се проблем стабилизовати у наредним годинама, али да побољшања неће бити најраније до 2017. године.

Ако у овој новој великој „сеоби народа“ има теорија завере, нечијих сулудих експеримената са животима стотина хиљада и милиона људи, и ако је овај читав покрет маса озбиљан безбедносни изазов, овим бројкама желим да скренем, или вратим, пажњу на основни светски проблем – сиромаштво, беду и све већи јаз између богатих и сиромашних. Оличење свега наведеног је управо – немање посла.

Зато је економска миграција од југа ка северу деценијска константа. Ратовима у Авганистану, Ираку, Либији, Сирији, итд. само је додат нови замајац за покретање њуди.

Пошто мигрантску масу која „напада“ Европу чини преко 90% младе популације, згодно је обратити пажњу на процењену стопу незапослености управо младих у изабраним светским регионима у 2014. и 2015. години. (2)

Блиски исток – 29,4% па 29,8%;

Централна и Југоисточна Европа (без ЕУ) – 16,8% па 16,9%;

Развијене економије и ЕУ –16,8% пад на 16,3%;

Латинска Америка и Кариби –13,8% па 14,2%;

Југоисточна Азија и Пацифик – 13,6% исто 13,6%;

Субсахарска Африка – 11,8% исто 11,8%;

Источна Азија –10,5% па 10,8%;

Јужна Азија –10% па 10,1%;

Свет –13% па 13,1%

Очигледно пада у очи да је у 2014. и 2015. години процењена стопа незапослености младих на Блиском истоку била највећа на свету – 29,4 па 29,8%.

Како изгледа Европа са мигрантима 2015.године?

Oко 340.000 миграната стигло jе до граница EУ у првих седам месеци 2015. године што jе три пута више него у истом периоду прошле године, како је саопштила агенциjа EУ за контролу граница „Фронтекс“ и додала да се EУ суочава са наjвећом миграционом кризом од Другог светског рата. (3)

По наводима агенције, пораст броjа миграната је био приметан већ 2014. године када jе 283.000 особа покушало да емигрира у Eвропу што jе три пута више него 2013. године. То повећање је чак 250%. По неким тврдњама, у ближој будућности се очекује долазак неколико милиона миграната у Европу, а по некима чак десетине милиона.

Шта је већ почело да се дешава у Европи?

Прилив све већег броj избеглица, коjе беже од сукоба у Aфрици и на Блиском истоку а уз њих и економских миграната, коjи долазе у потрази за боље плаћеним пословима, довео је и до ескалирања ксенофобичних реакциjа у Eвропи.

Ако ксенофобији додамо укупан број незапослених у ЕУ који ће се доласком све већег броја миграната осећати још угроженијим, добићемо хаос, могући рат и истовремено „покоравање“ и „одбрану“ Европе.

Доиста нисам сигуран да скоро 43 милиона незапослених у ЕУ са одушевљењем и благонаклоношћу дочекује свакодневно нове и нове хиљаде миграната, чији се крај једноставно не види.

Податке о стопи незапослених у ЕУ, и младих у изабраним светским регионима, је изнео врло угледни статистички портал „Статиста“, који користи више од 18.000 извора за своје студије, а чије услуге користе у пословне сврхе велике и успешне компаније као што су „Гугл“, „ИБМ“, „Пеј Пал“, „ЕСПН“, „Проктор&Гембл“ и „Машабл“.

Зато ово није теорија завере, ово је статистика, ово су бројке. И то застрашујуће.

 *изнети број незапослених је труд аутора

Прочитај без интернета:
17 гласовa