Борис Степанов

Пре 20 година, 3. априла 1996. код Дубровника је пао авион ВВС САД-а у коме се налазило 35 најпознатијих америчких бизнисмена. На челу делегације је био министар трговине Рон Браун. Постојала је верзија да су авион отели терористи, али је она брзо нестала. Тог дана је било велико невреме, падала је врло јака киша, и то је омело дизање авиона уз брдо „Светог Ивана“. Ни један хеликоптер није могао да се спусти на место хаварије авиона. Хрвати су се први нашли на брду – они су ишли пешице. Затим су им се прикључили Французи који су поседовали комплетну опрему и за спасавање људи који су доживели удес, и технику и лекаре. Како су испричали очевици, Американци су све брзо преузели под своју контролу и нису никоме дозвољавали да приђе месту катастрофе. Очигледно – плашили су се оглашавања. Војни представници ЦИА су сакупљали и најситније трагове. Фотографско и телевизијско снимање је било забрањено. Али, опет – према изјави очевидаца – један човек из војне обавештајне службе САД је нешто радио на месту рушења авиона и све снимао. Те материјале до сада нико није видео. Французи и Британци из СФОР-а су помагали.

После само неколико дана појавила се званична верзија авионске несреће. Покушавали су да увреде новинаре да је до ње дошло због грешке пилота. Авион је био стар, али у одличном стању, а пре тога је возио министра одбране САД-а Вилијама Перија, као и супругу и ћерку Била Клинтона. Цео ток лета 3.априла 1996.године је могао да се провери на основу магнетофонских записа преговора пилота и диспечера. Али – и те траке су неочекивано ишчезле.

Према свему, Рон Браун је био врло шармантан човек који је много радио у америчком бизнису, по читавом свету. Не сме да се искључи да је доста непријатеља стекао посредовањем при испорукама оружја у Босну. Заједно са Роном Брауном код Дубровника је погинуло 35 људи. Конгрес САД је више пута позивао да се поштено истраже сви разлози због којих је дошло до катастрофе, али резултата није било. Нико, очигледно, из одређених разлога, није дошао до истине.

Многи су кривицу свалили на пилоте – Еслија Девиса и Тимотија Шафера. Све до данас се тврди да су они били ненаспавани, јер њих су пробудили пре него што је свануло, како би предали навигациону карту са подвученим правилима процедуре за слетање на дубровачком аеродрому. Они су одмах после полетања за лет одабрали погрешан коридор. Читавим путем посада се отворено нервирала и није знала шта да ради. У авиону су биле врло значајне политичке личности и пилоти нису ризиковали да признају да су сами погрешили. Није искључено да је Американцима судбинску улогу тог дана одиграо и лични пилот председника Хрватске Туђмана, који је отвореном радио-везом саопштио да је време над Дубровником лоше – ниска облачност. И да, уколико се појаве тешкоће треба одмах да се врате  у Сплит.

До катастрофе је остало 2 – 3 минута лета. Тада се обично смањује брзина на одређених 160 миља на сат. Американци су већ били у зони облака и требало је да одбију слетање уколико нису видели узлетно-слетну стазу. Али они то нису знали. После 35 секунди – они су ударили о брдо. Дубровачки аеродром је поседовао најпримитивније навигационе уређаје, а амерички пилоти су били навикли да раде само помоћу компјутера.

ВВС САД су казниле неколико генерала и пуковника из војне базе у Рамстејну. Пензионисали су их. Рођаци погинулих су се дуго судили са америчким властима, захтевајући материјалну надокнаду од 1,5 милијарди долара. Истину о томе шта се тада десило код дубровачког аеродрома највероватније је да неће  сазнати нико. Уосталом – коме би она сада била потребна? У борби за власт су и јуче, и данас улози превисоки. Можда је тада истину сакрио Бил Клинтон који никако није хтео да га Браун компромитује. Уосталом, ко би себи дозволио да буде свргнут на врхунцу политичке каријере. Бил Клинтон је тада био главни миротворац, он је прекинуо рат у БиХ и хтео је да се то заврши још једним председничким мандатом. После БиХ је требало да почне борбу против Милошевића, да се бомбардује Југославија, да се одузму Косово и Метохија. Планови су били грандиозни и власт је морала да се сачува по сваку цену.

25 гласовa