Пре тачно шеснаест година, почела је битка на Кошарама. Ватра је била отворена од стране регуларних снага Војске Албаније према положајима Војске Југославије. Албанцима су помагали и припадници француске Легије странаца, британског САС-а, италијански и немачки специјалци за навођење артиљеријске ватре. Током артиљеријског бомбардовања, отприлике 1.500 припадника ОВК је непримећено пришло граници. Тада је на првој линији било мање од 200 припадника Војске Југославије.

Од 9. априла увече, па све до 10. јуна 1999. свако вече су у ратним извештајима помињане Кошаре. Из правца Албаније су покушавале да продру пешадијске снаге, сачињене од косовско-метохијских Албанаца и разних добровољаца. Из дана у дан су засипали јединице Војске Југославије артиљеријском ватром, а затим покушавали пробоје. Пошто нису имали успеха, у „акцију Кошаре“ укључио се и НАТО. Честим ваздушним ударима покушавали су да сломе отпор српских војника. Преко Кошара је требало да уђу албанске снаге које ће најпре пресећи комуникацију у Метохији, а затим и утабати канал за даље убацивање и припадника терористичке ОВК и НАТО пешадије. У овој тешкој бици је, према изјави ратног команданта генерала Живановића, погинуло 108 припадника Војске Југославије – 18 официра и подофицира, 50 редовних војника, 13 резервиста и 24 добровољаца.

На шеснаестогодишњицу почетка крвавог боја на Кошарама, у Косовској Митровици је ножем избоден шеснаестогодишњи младић. У близини главног моста у Северној Митровици, из правца јужног дела, дошло је седам лица који су имали капуљаче на главама и ножеве у рукама. Да ли се на Косову ишта променило? Да ли се икада може очекивати мирно решавање кризе? Завршетак сукоба? Да ли су српске власти ишта постигле потписивањем Бриселског споразума? Када би боље познавали сопствену историју, Срби би знали и одговоре на ова питања. Не би били у недоумицама. А познавање историје би значило и да се сваке године подсећамо Кошара и да се на достојан начин уреди трајни спомен на хероје са Кошара, у центру Београда. Да се то до сада учинило, можда на шеснаестогодишњицу битке не би био избоден младић у Косовској Митровици. Знали би како да се постављамо и шта да потписујемо.

6 гласовa