Борис Степанов

Председник Француске Емануел Макрон жури. Он мора да освоји и Народну скупштину, а парламентарни избори само што нису – 11.јуни је на прагу. Зато је он, како би именовао премијера Француске, урадио најједноставније што се могло: договорио се са „републиканцем“ Едуар Филипом и понудио му да буде на челу француске владе. Ово именовање је неочекивано, са једне стране, али и закономерно – са друге. Тридесет деветогодишњи председник је себи нашао достојног помоћника, између осталог и по годинама. Нови премијер је од Председника старији само 7 година. Може се рећи – вршњаци. А најважније је – из другог политичког табора – из табора коме су припадали Никола Саркози и Франсуа Фијон. Осим тога, Едуар Филип је наближи саборац Алена Жипеа, једног од најпоштованијих и најискуснијих политичара Француске. Ако затреба – премијер ће моћи да добије и потребан и користан савет.

Врло је важно да се за јунске изборе обезбеди подршка партије „републиканаца“, тј. партије Саркозија-Фијона-Жипеа. Они ће, то је сасвим сигурно, сакупити довољно места у француској Народној скупштини, и тада ће Макрону постати врло лако спровођење његових економских реформи. Парламентарна већина ће увек подржати младог председника, чим му је за подршку дала свог човека – Едуара Филипа. Надамо се да ће овај тандем знати да се спријатељи. Не треба да се заборави да господин Филип није технократа, он је политичар, и то десни. Ових дана је на његова леђа пало доношење многих важних одлука – продужење броја година потребних за одлазак у пензију, изједначавање пензија за државне службенике и приватни сектор.

Треба да се решава и питање проблема огромне незапослености. Макрон и његов покрет „Напред, Републико“ вероватно неће добити баш много места у Народној скупштини. А стари „републиканци“, може се рећи, одавно су се устоличили у влади. На њих су навикли и бирачи, и новинари, и политичари. И све ће бити како треба – председник центраш, премијер десни републиканац – међу њима неће бити свађе. Мало и о новом премијеру. Он је рођен у Нормандији, завршио је престижну Националну школу администрације. Радио је са Аленом Жипеом, био је градоначелник Авра и посланик департмана Приморска Сена у доњем дому парламента Француске.

Да подсетим – избори за Народну скупштину ће бити одржани 11.јуна. Парламент се бира по већинском принципу – кандидати из свих партија и блокова се боре у 577округа за по један мандат. Од тога ко ће и како гласати ће зависити да ли ће Макрон цео свој петогодишњи мандат моћи да рачуна на сопствену парламентарну већину. Само у том случају ће успети да формира владу и моћи ће да се ради без несугласица. Неколико деценија је у Француској постојала традиција „истовременог постојања“. Председник из левице и премијер из десничара (или обрнуто). Од 1986 – 1988. десничар Жак Ширак је био премијер, а левичар Франсуа Митеран председник. 1993. исти тај Митеран поставља за премијера десничара Едуара Баладура. Од 1997 – 2002. Ширак, који је постао председник, своје дотадашње место уступа левичару Лионелу Жоспену. Ето тако су између себе мењали свој статус: левичар – десничар, па десничар – левичар. У ствари – од промене једне партије другом мењало се мало шта. Једноставно су делили власт између себе. А сада Макрон хоће да промени правила игре: власт ће бити само код десничара. Он нема намеру да дозволи социјалистима да владају. Мада је сам из њихових редова. Код Оланда је био саветник и министар, те му је то одлично знана кухиња, баш као и рецепти политичких јела.

3 гласa